Policija

истраживању криваца злочинаца. Да би употреба хемије и фотографије у полицијској служби и за лајике била разумљива, додата је маса лако разумљивих примера. Ти примери и објашњења за поједине случајеве фалсификата, несумњиво утврђују, да је фотографија у многим случајевима у стању, да утврди дело потпуније и јасније, него и најбољи вештаци. За полицијске органе нарочито су поучна она места, где писац говори о испитивању места где се злочин десио. Ми доносимо један кратак извод појединих места из овог ваљаног дела. Да би се доказало, да је неко лице заиста учинило какав злочин и да би се оно могло да изведе пред суд, од највеће су важности објектавни стварни докази његове кривице. Свака небрижљивост и свака претерана жустрина може бити од непрегледних последица. На жааост, обично се код свију капиталних злочинстава истрага отпочиње тим, што први преглед места, на коме се злочин десио, и околности под којима се он десио, врши какав нижи полицијски орган или општински ћата ! Нема спора, и то су људи који познају своју дужност, који и сами служе јавној безбедности, али за истрагу убистава и других тешких злочинстава недостају им општа и техничка спрема, која је нарочито у тим случајевима веома потребна. Сем тога није редак случај да је и само место, где се злочин десио, приступачно публици, која, док не дође истражна власт, уништи за навек многе заостале трагове од злочинца. Од огромног је, а врло често и пресудног значаја недирнуто место извршеног дела, положај жртве и т. п. Ако томе месту приђе сваки, лако се униште најважнији трагови, по којима би се злочинац могао лако пронаћи. А што је најлепше, често се може и то десити, да се крвне мрље обућом разнесу и по другим местима тако, да се траг потпуно комплицира сасвим промени све и правилна истрага потпуно онемогући. Прекомерна жустрина и недостатак потребног школовања у том погледу, често су давали негативне резултате. Невешта истрага нарочито нижих полицијских органа често је теретила злочинца таквим доказима, који би могли пре да служе на олакшање њихове кривице. Треба се само сетити колико је пута у Немачкој, приликом претреса, био случај, да се отисци у гипсу нису могли добити, јер је гипс био и сувише стар за те ствари или да је место правих отисака ногу добивен такав отисак, који би личио на све друго само не на отисак ногу. Тако исто се поступа и с

156