Policija

Сматрали смо за потребно, да својим читаоцима саопштимо овај лепи успех листа, у нади да ke нас и од Нове Године свесрдно потпомагати својом претплатом као што су још од почетка његове појаве тако радо чинили.

Бранилац у истрази

У својој пракси, како у престоници тако и у унутрашњости, врло се често полицијски чиновници сусрећу са ова два питања: може ли, уопште, окривљени имати браниоца у претходној истрази, и може ли бранилац присуствовати испиту окривљенога? Та су питања још непречишћена и многи иследник не уме да се нађе у конкретним случајевима. Баш због честе појаве тих питања, због нерегулисаности њихове, и због непријатности које се дешавају приликом ислеђења, услед наваљивања неких правобранилаца да, пошто пото, присуствују испиту окривљенога, и решили смо се да се са овим питањима мало позабавимо, да о њима изнесемо и своје гледиште, и да, на тај начин, изазовемо дискусију која ће, нема сумње, довести до дефинитивне расправе. О питању да ли окривљени може имати браниоца за све време истраге, односно да ли истрага треба да буде од почетка јавна, мишљења су у науци подељена. Већина правних писаца даје на то питање потврдни одговор, али се ипак слаже у томе, да се практички не даје извести мисао о заступању окривљенога кроз све стадијуме претходне истраге. Сви ти писци заступају махом гледиште, да би с потпуном јавношћу и с допуштењем браниоштва и у претходној истрази неоспорно било штете по саму ствар и истину којој се истрагом тежи. Циљ је претходне истраге да одмах, по извршеноме делу, прикупи противу осумњиченога или извршиоца опште доказе. Поступак при томе послу мора да буде брз, како се трагови дела и кривца не би изгубили. Према томе, ако би се допустило мешање браниоца и у те прве радње истражне власти, када се противу осумњиченога немају још никакви позитивни докази, да је он извршилац дела, када се често с великим напорима и још већом вештином има да изнађе кривац, онда би, нема

165