Policija

- 122 —

— Тетка, умре Сока!! викну ми.

— Скочим из постеље и отрчим књој. Доиста је била мртва. Као да је била заспала... Тако ти је било, мој господине.

— Затим сте је ви, ваљда, као што је ред, окупали и спремили 2 -

— јест, дабогме, окупана је и лепо спремљена... Све је то урадио сам Раја, да смо се ми, жене, чудиле како је умео.

— А зашто донг То раде обично жене.

— јест, истина, ми жене и хтеле смо то урадити. Али, он није хтео да се макне од њенога тела. Како ју је и рукама. "био обгрлио око врата, нисмо га могле одвојити.

— Устани, јадниче, говорила сам му и ја, и друге жене, да је окупамо, очешљамо и наместимо, па, после можеш опет доћи.

— Ја ћу да је купам, ја ћу да је чешљам и намештам, одговарао нам је он, гушећи се у сузама, и тако ће јој то бити последње намештање. -

— И онда, шта смо знале радити, него смо приносиле све што је требало, а он ју је сам наместио и очешљао, и то врло добро... -

— Како сам чуо, она је имала и мираза 2

— Имала је.

= Колико 2

— Нешто мало мање од двеста дуката. После венчања то је узео Раја.

— А је ли он већ имао своју радњу, кад се женио или је ову отворио доцније, жениним новцем >

— Имао је радњу. Женин новац чувао је. Кад је она умрла, рекао ми је да ће да иде Преко и нађе њену родбину, да се с њом споразуме о миразу. Бог зна, да ли је то и учинио.

— Сећате ли се, да ли је оне ноћи, кад је покојница умрла, Раја изгледао необично, на пример да је био поплашен, збуњен и тако нешто 2

— Море, била сам поплашена и збуњена и ја, а камо ли он, човек.

Кад ово рече баба, диже главу, погледа ме усахнулим очима, па ће рећи

— Ама, што ти мене испитујеш толиког Да нема ту што другог Можда они траже њен мираз 2 — Испитујем те због тога, одговорих јој, што хоћу да