Policija

= 167

квартови још ни сад нису у могућности да у случајевима потребе знају која све лица станују у њиховим рејонима. Шта више, а то је оно, што је још жалосније, онп нису у стању, да према 10дацима, Које имају на расположењу, знају ни све становнике ио појединим кућама.

Има 4—5 година како смо једном засебно оштампаном расправом указивали на неопходну потребу постојања једнога нарочитог одељења за пријављивање становништва при београдској полицији. На ту потребу, која је с горњим фактом у вези, хоћемо и сад да обратимо пажњу, а нарочито на потребу квартовних књига, о којима је и у поменутој расправи било речи. Београдска је полиција ваљда једина у Европи, која не зна где јој који грађанин станује, а што је још горе не зна ни за тачне адресе многих својих грађана, који имају и непокретног имања!

У скоро објављеном чланку „С молбом на даље тражење“, изнели смо доста рђавих страна и незгодних последица, услед непознавања адреса појединих грађана, незгодних нарочито по полицијску администрацију. Те се незгодне последице врло много и често осећају и у свима осталим полицијским пословима. Без познавања тачних адреса, старешине квартова нису у стању да са успехом контролишу сумњива лица; да у свако доба знају, да ли је које лице раније осуђивано или не; да ли су сва лица, у кварту пријављена, легитимисана, имају ли потребно допуштење за послове које раде и тушта и тма других ствари, које су у тесној вези с разгранатом полицијском службом. А све то нису у стању да учине у вароши од непуних 100.000 становника, докле су њихове колеге, свуда на страни и по много већим варошима, које броје по неколико стотина хиљада па и милијуне становника, у стању да о СНУ том буду на лак начин Јо ти и верзирани.

Те податке полиције на страни не добијају ничим другим до лепо уређеним квартовним књигама, које су само један део послова одељења за пријављивање становништва, али које се од самог одељења потпуно засебно воде. Под тим квартовним књигама треба подразумевати: Резистре (спискови становништва), који су смештени у нарочитим блоковима (корицама) и подељени по улицама и бројевима кућа. Сваки број куће имао би по један такав регистар, у ком би се по нарочитој форми хронолошки заводила имена свију становника, који су са станом у истој кући, као и оних, који би доцније долазили да у тој кући