Policija

00

Наши ноћни стражари заслужују бољу судбину

Пре неколико дана умро је на служби пред Митрополијом стражар. Младен Николић. Умро је оне ноћи, када је ледени ветар најстрашније фијукао београдским улицама.

Његова жалосна смрт остала је неопажена у нашој полицији; она чак није дала повода да се поведе реч о неправди, која се већ дуги низ година чини нашим полицијским органима, тако дугом непрекидном службом на линији, што је, можда, и главни повод смрти овога сиромашка. Код нас се сви жандарми и ноћни стражари упућују, да на својим линијама врше непрекидну службу по 6 часова, без обзира на доба године, без обзира на лепо или рђаво време... Ово је исто тако један специјалитет београдске полиције, јер позитивно знамо, да овакав начин вршења стражарске службе нигде у другим полицијама не постоји. Нема га чак ни у нашој војсци. У страним полицијама смена полицијских органа на линији бива редовно на 2, 3, а негде на А часа У

_ случају пак рђавог времена, те се смене врше много чешће некад на час и на пола часа, нарочито кад су велики ветрови и мразеви. Такав је исти случај и код стражарске службе у "нашој војсци. Само је још у београдској полицији правило да сви жандарми и сви ноћни стражари одстоје по 6 часова непрекидно. Само се у њој тражи да они врше службу под тако тешким физичким околностима, јер је познато да ни најздравији човек после само три сата стајања нема оне свежине, која је нарочито полицијском органу потребна за његову тешку службу.

"Ми сматрамо да наши нижи органи, а у првом реду ноћни стражари, нису заслужили такву судбину. Доста је што се они злопате својом злехудом платицом, која не износи више од тридесет и неколико динара на месец, по одбитку редовних издатака; доста је што се они, на тај начин, као државни службеници изравнавају с најобичнијим приватним слугама. Бар време стајања на линији може друкче да се, уреди, ако није могућно да се тако лако повисе плате, што су они већ одавно заслужили.