Policija

— 214 —

нам наде на бољу будућност. Ну и поред свега тога опет са поузданошћу наглашавамо да једини спас полицијских службеника лежи у заједничком, солидарном раду — удружењу. Успеси сличних удружења на страни, које смо у нашем листу толико

пута саопштавали, нека нам послуже за пример.

О. погреба покојног Љубе Костита. писара среза Моравског

Невино одузети живот нашег колеге покојног Костића од зликовачке руке дубоко је тронуо цело полицијско особље. У истој је мери участвовало и остало грађанство, које у полицији гледа заштитника реда и безбедности сваког појединца. То се најбоље утврдило и на дан погреба покојног Костића, када су му све месне власти и грађанство указали последњу почаст. Истина, то се не да сравнити са оном пажњом према сени на служби погинулог чиновника која се указује у страним државама, као што смо то већ једном приликом и изнели у нашем листу, где се за ту прилику ангажују највиши кругови да одаду почаст једној тако невиној жртви. ЈЕ

Па ипак ми у овој прилици можемо бити спокојни, што је бар г. министар лепо схватио своју дужност и приличном новчаном наградом припомогао његовој скромној сахрани и допринео да се његовој мајци осигура пристојна пензија.

Том је приликом одржано и неколико дирљивих говора, од којих је један, који је држао г. Мих. А. Живковић писар среза

лесковачког и који овде доносимо. Он гласи:

Тужни пратиоци,

Зликовачка рука отрже нам једног ваљаног, милог и племенитог друга, нашег драгог Љубу. (О, драги нам друже, ти си, вршећи своју дужност, пао као жртва њена, у доба када си се пун полета и воље носио мишљу да сву своју млађану снагу и енергију употребиш на добро њено. |

Пок. Љуба рођен је у Лесковцу, где је свршио четири разреда основне школе и четири разреда гимназије. По свршеном четвртом разреду гимназије био је извесно време писар суда