Policija

— 689

Зато крикнимо сви да живи Њ. ПБ. Краљ Србије. Петар. б Да живи Његов Светли Дом. Живио наш покретач побољшања, који ће оставити трајан

спомен у нашој трупи! | Миленко С. Петровић ; " жанд. поднаредник из Љубовије. ·

ИВ бо А

Из једног нопњег дежурства

Налакћен на сто, дежурни писар седи у дежурној соби при · слабој светлости од лампе, очекујући поноћ да обиђе рејон. У ходнику разводник страже седи заваљен у столици, не мислећи готово ништа, а пред квартом стражар полако корача.

Дежурни писар поче већ дремати, кад телефон зазвони. Он“ се прену, скочи и дође до телефона. Свршивши разговор, поче ' говорити: „Ето, неко јавља из вароши да је у кафани код „два Јелена“ велика коцка и да се многе паре губе. Ко зна да ли је то истина Сад, како било да било, мора се ићи и видети шта је у ствари,“ па зазвони за разводника, коме нареди да се један жандарм спреми за службу.

У кафани је затекао тројицу где „погађају конген“ по; пет пара. Кад су пред собом спазили писара, они су се пренеразили и покушали да склоне карте и новац; али је већ тога тренутка рука писарева била над таблом и новцем. Пошто им је узео имена, окренуо се кафеџији, који је стајао као кип, не могавши да проговори ни једне речи, и када се мало откравио, почео је да се правда како их није видео да се коцкају, јер се био занео у разговору са једним гостом. Они су, вели, тражили карте за санс, а да је знао да ће се коцкати, не би им. нипошто давао карте да му само „праве белај“. Враћајући се у кварт, писар је гунђао: „Знао сам ја да ћу затећи коцку од три-четири гроша, и да је онај, што ми је доставио телефоном коцку, био четврти који се коцкао с њима и изгубио пет до шест гроша, па да би се осветио ињима и газди, он их је проказао“.

Вративши се у кварт, писар опет седе за сто, мислећи шта ли ће му се сад десити; и заиста, не потраја дуго, кад опет зазвони телефом. „Разводниче“, хукну писар, „колера.... Молим