Policija

66

— Пардон Господине! Да ли ми можете казати, да ли бајска лађа стаје у Гомбошу»г

Буди Бог с нама! Какав Гомбошг Одкуда да знам где је тај Гомбош, па и одговорим: М

— Не знам!

__ Али мени су казали да Вас питам...

"__ Идите тамо на онај штек, онамо има ред вожње, па видите. | ;

— Нема господине!

— Има.

__ Била сам, па од кише поцепан.

__ Онда запитајте господина агента.

__ Не знам које... Молим Вас, господине...

— Равумите, не знам да ли брод стаје у... како оно рекосте2

— Гомбош. у > 5

— Да — и одлазим. +

= И опет ћу добити епитет нељубазног чиновника... Корачам канцеларији и љутим се на себе, Зашто проведох три године у изгнанству, а не претурих земљопис, да научим где је тај проклети Гомбош, — а не да овако настрадам...

И по други пут трчи жандарм и зове на телефон. Убрзам кораке, одговарам на поздраве пролазника, а тек један луксузни ауто на улазу у Пристаниште застаде. Из њега изађе Господин Министар Н. Хтео не хтео морам да станем. Салутирам. Он се љубазно рукује самном и пита за земунску лађу. Рекох му да је сад баш отишла и замолим га, ако жели да га одпратим на штек, да тамо сачека. Он се љути, и наређује ми: . да то и то јавим телефоном, па кад добијем одговор да га одмах известим, док још не отпутује.

Већ је скоро осам часова. Сад ће почети укрцавање за градиштанску путничку лађу. Где ћу пре — а још ни кафу попио нисам... · |

Отрчим на телефон. Они се из Управе љуте што ме нема, шта радим до садаг Примам наредбу... И ћутим.. Треба ли да _ објашњавам, и да ли ми се то верује: Тражим везу да извршим наредбу Господина Министра... Таман почех да говорим са госпођицом из централе, улази она госпођа због њеног новчаника и протествује што толико чека, а ево, вели, „градиштанка“ већ „звижди“, — а она треба да отпутује.