Policija

- — 326 —

да се за наследне злочинце, код којих је поправка искључена, . уведе доживотно интернирање. Рт. Напз Мауег у Цириху пише и предлаже исто. Он вели: „Морални дефекат у честој комбинацији са пијанством јесте наследна појава. Борба се овде своди на интернирање оваквих људи, али не после извршења злочина, већ пре. У случају ослобођења од интернирања према таквим се људима има безусловно примењивати обезплођавање, јер се само на тај начин може спречити даље наследно преношење овог дефекта.“ Познати психијатер А. Еоге! у свему прихвата ово гледиште. Он вели, да се азили за злочинце морају оснивати, „да би се у њима чували привремено или доживотно сви они неурачунљиви злочинци, који представљају опасност за друштво.“ „једнострана, слаба, плашљива и слепа хуманост нашега друштва иде на то, да даје слободу злочинцима, уместо да буде храбра, па да што пре предузме превентивне мере противу њих и противу њиховог узрока, те да тиме сачува и расу од дегенерисања.“ | . Интернирање злочинаца у азилима јесте једино средство и једини пут и начин за борбу са злочином. Сваки лруги пут и начин јесте нерационалан, научно неоснован и не води циљу. Интернирањем злочинаца у азилима се постиже: 1.) благовремено спречавање злочина и тиме смањивање криминала, 2.) осигуравање друштва од људи злочину наклоњених; 3.) смањивање материјалних издатака на издржавање непродуктивних чланова друштве и искоришћавање радне снаге злочинаца путем организације рада по азилима и, најзад, интернирањем злочинаца по азилима се постиже и 4) поправљање људске расе, јер се спречава плођење и размножавање злочину наклоњеног порода. У Француској постоји један добар закон противу злочинаца. То је закон од 27. маја 1885. г. По њему се имају доживотно интернирати сви они злочинци, који у току од 10 година буду.2 пута у затвору, или који због крађе буду 4 пута осуђивани, или који због прошње буду осуђивани 7 пута. Закон је овај добар и користан зато, што стоји на гледишту непоправимости наследних злочинаца и што сматра да интернирање доноси двојаке користи, и то како самом несрећном злочинцу тако и друштву.

«и :

Ломброзо наводи карактеристичан случај тетовирања једног злочинца. На руци ишараној и истетовираној тај је злочи-