Policija

391

стојање дела т. ј. смрт убијеног М...., јер о томе нема сведока да се бар њима послужи. |

Један добро дресиран полицијски пас довољан је за један срез. Он би у извесним истрагама био врло важни помоћник иследнику, јерстраг крадљивцу и злочинцу не би био утрт комуникацијом и стицајем света, као у великим местима, где они и поред тога са успехом одговарају свом задатку. Њихово увођење не би било на велику финансијску штету земље, према користима које би имале од њих. Док увећање жандарма сваким даном потребе изискују, а њихово издржавање осетно задире у буџет.

На крају изјављујемо жељу да чујемо још коју реч по овој ствари. |

Фебруара 1920. год. М. Лозанић

на Руднику. нач. ср. качерског

МУСЛИМАНСКЕ РАДЊЕ У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ

И НЕМОГУЋНОСТ ГИМЕНЕ 5 364. КАЗНЕНОГ ЗАКОНА И ЧЛ. 58. ЗАКОНА О РАДЊАМА

Многима од читаоца познато је, да су у новим крајевима, Старој Србији и Маћедонији, за време турске управе Т. ј. до 1912. године хришћанске — српске радње — и ако није у Турској у том времену постојао закон о радњама, а сумњам да овај закон и данас тамо постоји — биле затворене чисто из. бојазни божанске казне недељом, јеврејске суботом, а турске т. |. муслиманске ни петком а толи суботом и недељом.

Од ослобођења односно 1912—1915. год. т. |. до наше евакуације па и под Бугарима, затим после нашег повратка на своје огњиште до скоро, Турци су због нас хришћана — Срба своје радње затварали недељом, и ако то за њих није било облигатно, као што то и за нас Србе није било овоземаљским законом забрањено, пошто закон о радњама није био у сили и снази у новој Србији пре завођења Устава. Као што се види од првог ослобођења ових крајева, завођењем српских власти и закона, наши суграђани муслиманске вере, поред осталог државног, административно-економско-социјалног уређења прила-