Policija

— 362 —

Сад је још требало ухватити и Ћамору, Тога главног кривца и организатора крађа. Придружих Пикавцу, Сељи, Анафу и Берахи по два жандарма, да иду по вароши и траже Ћамору. Нисам се преварио у рачуну, али је и Ћамора имао свој. Патрола која је ишла са Сељом, ухватила га је код Двора и повела га у кварт. На самим Теразијама, неки дечко пролазио је близу њих на точку. Ћамора налети на њега и обори га вичући :

— Држте га! И он је био са нама!

Јадни дечко устаде и док се он отимао из жандармских руку, Ћамора је већ био усео на остављени точак и на запрепашћење жандарма одјездио на њему. Не мало сам се љутио због ове погрешке. Ћамора се пак показао врло духовит а донекле и „поштен“, јер је точак у Македонској улици предао једноме дечку да га тера у Велосипедски Клуб, коме је слутио да припада према значки. Био је оштроуман, па ипак се није спасао. Мало доцније ухвати га друга патрола, она што је ишла са Пикавцем, пред пиљарницом преко пута Коларца.

Приликом саслушања, а на постављено му уобичајено питање, зна ли зашто се на одговор узима, пустио сам га да изговори све што је хтео, па сам га постепено наводио да говори о ноћас извршеним крађама. Изгледао је зачуђен и све је од„рицао, али када сам га једно за другим суочио са свима похватаним и показао му покрадени штоф, признао је све. Сем тога и у радњи Т, и ПОГАВНР познали су га као свог ранијег момка.

Тако је овај предмет био у главном окончан. Донео сам исто вече решење о притвору за Ћамору, Пикавца, Сељу, Анафа и Бераха. То решење је Првостепени Суд одобрио те је сад требало испунити само још неколике формалности, као прибављање крштеница, уверења о владању итд. па да се спроведу суду на осуду. -

Нисам дочекао да ово ја учиним, јер сам 15 дана доцније био премештен. Предмет сам предао другом, а ступивши на нову дужност убрзо сам заборавио на тај догађај.

Три месеца доцније скренута ми је пажња на број „Раденичких Новина“ у којима је под крупним и језовитим насловом: „још један страховит злочин Београдске полиције“, изнето како је кварт ухапсио неког Милана Максимовића, дете

#