Policija

406:

Све ово може се лако постићи ако се школске квалификације и положени испити буду сматрали као доказ спреме; ако савесност, ревност и постигнути успеси буду служили као мотив за унапређење; ако се тачно определи минимум времена које се мора провести у једној класи и на овај начин укину прекоредна унапређења; ако се онемогуће излишни премештаји;

ако се заведе разумна и систематска контрола; и ако се, најзад,

узакони да без судске пресуде чиновник не може изгубити, службу.

__ Да би се новим законом о чиновницима решило правилно чиновничко питање, и отклонила опасна криза у којој се наше

чиновништво већ одавно налази, безусловно је потребно, дакле,

да овај закон буде заснован на принципима: морала, спреме, рада, поступности у унапређењу, контроле, сталносши и награде. и

Потребно је, најзад, да редактори новог закона обрате.

_ нарочиту пажњу на класирање чиновништва, и да за основ

овог класирања не узимају само положаје, који су у последње време појединим уредбама стварани провизорно и са нарочитом тенденцијом — да се ускочи у виши чиновнички разред — већ

"и ранг и године службе. Ако би се класирање чиновника вр-

»

шило само по положајима, онда би се могла десити и таква једна аномалија да, рецимо, један инспектор министарства | класе са 20—25 год. државне службе и с платом од 7072 дин. на годину буде У млађем чиновничком разреду од начелника

_ министарства Ш. класе са 1—8 година државне службе и с

платом од 5052 динара на годину. Ово никако није немогућно,

· јер има примера, од ослобођења до данас, у којима су поједини

са 6—8, па и мање година државне службе, постали начелници или „генерални директори“ министарства. Међу данашњим вишим чиновницима има и таквих младих људи, који имају

"мање година целокупне државне службе но што поједини, од

" њих по рангу старији чиновници, служе само у једној класи.

Овакве аномалије не смеју се озаконити. Само једно класирање чиновништва било би законито и

· правично, а то је: да се чиновници исте плаше и истог општег "ранга класирају по годинама службе, без обзира на провизорне

и бомбасше титуле, које шитуларима нису могле донети већу плашу но што је имају остали чиновници. Д. Ђ. Алимпић,