Policija

— 575 —

али је Државни Савет, по жалби против министровог решења, нашао да оно не одговара закону са овог разлога:

„Државни Савет нашао је да се овај спор не може расправљати по закону о водама, пошто се овде појављује питање о својини имања на коме стоји купатило.“ |

Користећи се правом, које му даје чл. 19 закона о пословном реду У Државном Савету, Министар Унутрашњих Дела дао је ове противразлоге: ;

„Спречен пословима не могу доћи на састанак, на који ме Државни Савет позива за 2 март ове год. али зато имам част скренути пажњу Савету на следеће:

1. Чињеним извиђајем по овом предмету и вештачењем у смислу чл. 31 и 34 закона о водама утврђено је несумњиво, да је земљиште, на коме је општина ужичка подигла своје купатило, њена својина, а ово не пориче ни сам жалилац 3.., што се јасно види и из његове представке Начелству Округа Ужичког, и из његове жалбе Министарству Унутрашњих Дела, и из тапије коју је поднео за доказ воденице и јаза

Питање о својини земљишта, на коме је општина ужичка подигла своје купатило, према овоме ван дискусије је, јер је ово земљиште од вајкада њој припадало, и с тога овде не може бити никаквог спора „о својини имања на коме стоји купатило.“

2. Поднетом тапијом жалилац 3... доказао је да су воденица и прокоп од јаза његова својина, а то му нико није ни спорио, те с тога ни овде нема спора о својини.

3. Није, дакле, овде споро својини имања, већ о томе: има ли општина ужичка право на употребу воде из жалиочевог јаза за купатило намењеној јавној употреби — општем добру — а овај спор може се и мора решити једино по закону о водама. бе)

4. По чл. 1,4 и 5 овог закона, воде се деле на јавна и привашна добра.

По чл. 5 овог закона, као приватна добра сматрају се ове воде: :

а) Извори (на сопственој земљи);

6) Од киша скупљена вода; |

в) Вода у бунарима, рибњацима и другим справама прикупљена; и 1

г) Оток ових вода докле тече кроз сопствену земљу.