Policija

ЕВЕ

надзор, који врши свако над сваким и који је облигатан. Тако, на пример, вратари кућа морају да дају полицији сва обавештења о становницима, а по великим кућама, сви закупци бирају између себе комитет, који шпијунира и денунцира и чији су чланови одговорни пред властима за свако неизвршење заповести. |

Да се да права слика метода бољшевичке политичке полиције, интересанто је поменути једну честу сцену са улица

великих вароши у бољшевичкој Русији. Дешава се, наиме, да. ·

агенти полиције одједном зауставе на улици два пролазника, раздвоје их и сваког ставе уза зид са сваке стране улице, леђима окренутим зиду. Затим сваког посебно испитују о предмету малочашњег разговора и, ако им се искази не слажу, одмах их затварају. ;

И поред недостатка једне регуларне организације административне и полициске, совјетска Русија ипак представља · пример једне ултра-полициске државе. Само, индиферентни према обичној полицији, бољшевички управљачи баве се искључиво политичком полицијом, "којој су „чрезвичјеке“ "најмоћнији и најбоље уређен орган.

После свега овога, лако је разумети све изворе и лакоћу обавештавања бољшевичке полиције, коју не практикује ни једна друга влада. Разумљиво је исто тако и што оваква принудна шпијунажа изазива грађанство противу бољшевика, и живот у страху, да се изгуби слобода па често и глава, по денунцијацији прво дошавшег постаје несносним.

Овакав систем политичке полиције одржаваће још за неко време режим бољшевичких управљача, али је извесно, да режим _ црвеног терора, остварен и одржаван политичком шпијунажом,

не гарантује дуг опстанак комесарима народа. ' М. Ј. Т.

ТЕЛЕГРАФИСАЊЕ СЛИКА И РУКОПИСА

Већ половнном 19. вијека набачено је питање, да ли би било могуће, једну слику или рукопис телеграфски, из једнога мјеста у друго, отправити.

Како ће ова ствар полицијске органе, са гледишта јавно