Policija

Мо ~

,

= 1049 —

извршивао је тачно, тако зналачки и са таковом преданошћу да ме је јаче привукао к себи. Здружисмо се. Све јаче и 03биљније наредбе које сам добијао, помоћу његовом извршивао сам. Кад му дајем какав задатак, он ме мирно саслуша, прибележи шта му треба, благо се осмехне са речима:

— Трудићу се! Знам већ како ћу. Не брините...

И заиста он се трудио, и то одано, свесрдно...

Деси се крађа на станици. Некоме, и то обично женским извуку кесароши новчаник из џепа. Зовнем га:

— Миладине! Ево, крађа... Одкуда та кад смо растерали и нозатварали све сумњиве типове2 Како знаш сад: али она се мора пронаћи. Иди; ето и мене сада на перон...

Он застане, испитује сам на свој начин оштећену и тада га чујем: | |

—- Чини ми се да знам, господине комесаре, ко је сву жену покрао... Приметио сам једно лице, лепо обучено, да се врзма око касе, а тамо је и ова жена покрађена... И заиста: само после десет-петнаест минута, он ми приводи лопова! Његово је лице тада преливено неким нарочитим задовољством; он се смеши и благо упире свој поглед на мене...

Ако се пак деси да лопова одмах не ухвати, он се иприметно узнемири — и само ћути, Запазно сам да меу таквим приликама избегава кад се појавим на перону. Иде са воза на воз, из вагона у вагон. Изгуби се сатима на спољној станици. То више пута траје по неколико дана. Кад га у вече нарочито сретнем, питам га:

— Мислиш ли, Миладине, на ту крађу г

— Мислим, господине комесаре! Не брините...

И заиста Миладин је имао успеха. Ни једне крађе нема на станици, која није пронађена и то већином његовом вредноћом и проницљигошћу...

једном га запитах:

= Ама, Миладине, ти баш имаш среће, те увек нагазиш на лопове! Како тог И други се жандарми труде, па ретко кад да неко што улови... |

_- Па, ето, господине комесаре, како: стално сам по перову и магацинима, а одлазим и у оне кафанице где се скупља · овај свет, што ради по станици и магацивима, а тамо су по неки пут и они други, што беспосличе и шврљају по вароши

~