Policija

ов

и среској самиуправи. самоуправне су власти дужне да саставе буџет за сваку финансијску годину и да га поднесу централној администрацији односно њеним локалним представницима на преглед и одобрење“) Тиме што је пуноважиост самоуправних буџета условљена за одобрење централне администрације, дато је овој посзедњој пре свега цраво да спречи унашање у самоуправне буџете незаконитих расхода, затим право, да у самоуправне бупете унесе оне расходе, које је закон квалификовао облигаторним, а самоуправна их власт није намерно или ненамерно унела у свој буџет.

45) Департмански буџет припрема у Француској префект, а вотира та департмански савет (Сопхећ обпвга!). Да би ступио на снагу, потребне њу је одобрење шефа државе, декле Председника Републике, које он даје декретом. Према томе изгледа, да департмански савет има врло малу власт над својим буџетом међутим ствар баш тако не стоји, јер ако је с једне стране департманском буџету потребно одобрење шефа државе, с друге стране он то одобрење мора дати и не коже изменити у буџет унете факултативе расходе. Позив шефа државе у овом питању своди се главном на то, да испита да ли су у буџет увети расходи, које закон квалификује облигаторним; па ако нису унети, дл их унесе онсем или да суме унетих облигаторних расхода повећа, ако су по његовим мишљењу унете у недовољном изно.гу Друге расходе шеф државе не може унети п» званичној дужности у департмански буџет.

Француски општински савет има над својим буџетом знатно мању власт, него департгански савет над његољим, И општинском је буџету потребно одобрење час префекта час шефа државе јовог другог, а«0 су приходи већи од три милисна франака). Исто тако ч за општински буџет постоји право унашања по званичној дужности законом квалифакованих облегаторних расхода Али за разлику од власти коју департман ски саветима над његовим буџ том, општински савет није апсолутни гостодар ни за факултативне ни 8: непр давђене расходе свога буџета. Он је за те расходе господар сазоу границана редовних прихода. Б: Маштсе Нато, Ргесеа де агов адш тазтташј е: де атоћ рибис, 1921, стр. 934-236. п 287-28. .

Буџету белгијских провинција потребно је одобрење краљево. Озлагаторне расходе, које није унела у буџет провивција скупштина, нентрална гдњинистрациа унаша по званичној дужности. Буџету белгиских ошштина потребно је одобрење провинцијског одбора — абршаПоп регталпете — (тиме је на неки ничин спроведена денснтралигација надзора с обзиром на општински буџет), семо што се против решења ировинцијског одбора општински савет може жалити краљу. Неунесене облиггторне расходе унаша у општински буџет провинцијски одбоо иле краљ. В Р. Егега, Ттапе, стр. 449, 4716. и 502. —

Шпанским самоуправним буџетима потребно је такођер одобрење

- нентралне администрације односно њених локалних представника. Провинцијски буџети достављају се на пр-тлед и потврду Минастру Унутрашњих Дела преко гувернера Кон татује ли министар па у буџет нису унети сви облигаторни расходи, он га враћа провинцијском савету назначујући измене које се у буџету имају унети. У случају да провинцијски савет не поступи по министровим прамедбама, министар исправља буџет сам сходно законским прописима Исти надзор врши Гувернер над буџетима шпанских општина. Он их одобрава п у њих унаша обљитаторне расходе, које општилски савт и после гувернерове опомене

· вије хтео у буџет да унесе. В. Непгу Риге(, Ге сопуеглетен! Госа1 еп Езрагпе, 1920, стр. 162-16>.