Policija
— 164 —
изветре. Додуше неки отрови, а нарочити практички особито:
важан арсеник даде се у пенелу доказати, па стога присталице спаљивања држе, да се у таким случајевима може доказати и кривица осумњиченог због тровања, али противници спаљивања примећују, да се ни у том случају не може констатовати, на који је начин дошао отров у пепео или тело. Кад би се на том темељу оснивала смртна казна, то би се могло догодити вазда судских заблуда. Противници сахрањивања сагорењем износе своје разлоге да би се спречило увађање сахрањивања спаљивањем, а где би се тако увело, да се што ригорозније установе опрезности заведу, како би се на минимум свела. опасност, да у таквим случајевима злочинства остану неоткривена, а нарочито да се уведе парање (обдукција) телеса умрлих, а парање да изведе службени лекар, којем се има придружити и лекар, који је лечио умрлог.
С једне се стране дакле износе хигијенски, привредни па
и естетски разлоси за сахрањивање спаљивањем, а с друге се
стране износе криминалистички разлози против спаљивања.
Кад се ти разлози измере, свакојако претежу разлози за спаљивање, јер је онде више и јаких разлога, док је на другој страни само један разлог: криминални. И ми смо уверени, да ће мисао о спаљивању превагнути, па да ће се спаљивање у будућности решити повољно у правцу заузимача за ту мисао. И у прехришћанско доба спаљивани су мртваци а нису полагани у земљу.
Тек кад се почело ширити хришћанство, почело се све већма уводити сахрањивање у земљу, те је то свугде у кулгурном свету и уведено, док тек у новије доба настаје покрет, да се и опет уведе спаљивање, дакако уз опрезности, које смо истакли и уз употребу свих модерних техничких средстава тако, да тело у температури сд 10009, изгори за 90 минута.
Хоћемо да се поближе осврнемо и на разлоге, који се износе са гледишта криминалног, па да се види још боље, да ли би требало с тих разлога стати на пут увођењу сахране спаљивањем, ну пре тога ћемо да бацимо кратак поглед на појам отрова и злочинства тровањем. .
Шта је отров, тешко га је обележити, одредити правнички. Аустријски закон казнени, који вреди и у Хрватској и
Славонији, не одређује појам отрова. Једино спомиње у 8. 135