Policija

жупанског, винковачког, вуковарског и шидског, затим редарственом повереништву у Винковцима, командиру окандамеријске чете у Вуковару, којима је свима препоручивано између осталога и то да нарочиту пажњу обраћају на појаву и кретање свих неповнатнх и сумњивих особа, као и на све домове који су могли бити под сумњом да примају каква подозрива, СИМ и непозната лица.

Општинским управама пак наређивано је тачно вршење прописа о ноћним сеоским стражака и појачење сеоских патрола.

Поред тога предузмане су и све друге сигурносне мере, да би се даља разбојништва спречила,

Као што је напред речено. ова разбојничка банда појавила се први пут у сремској области са разбојништвом извршеним у Гуњи на дан 27. септембра 1923, год. Њој се, међутим, ушло у траг и она је почела падати у руке органима. власти 23. децембра прошле године,

До овог успеха дошло се на овај начин.

У селу Ратковцима постојала је кућа неког Вида Смиљчића, који је поред жене Кате имао две кћери: старију Злату и млађу Божицу (Манду) и једног сина. Та је кћи била извикана и важила као сумњива. Старија кћер удата је за човека који се већ налази на робији а млађа по имену Божица, 'но коју су и у кући ван куће звали Манда, заручила се прошле године са Николом Дрезгићем, лиферантом меса за пешачки батаљон у Винковцима, који јој-се, међутим, био представио као Миле Барић, ;

Једнога дана прошле јесени ова девојка Манда дошла је била код шустера Богдана Рајчевића (пореклом Црногорца) у истом селу Ратковцима да наручи један пар ципела, али јој је Богдан одвратио, да јој ципеле не може правити, јер он за лоповске паре не прави ципеле.

Овако јој је одговорио због њеног зета који се налази на робији, а због тога што му и њен заручник изгледа сумњив.

Због овога се Манда (Божица) притужила преко своје мајке свом заручнику Милу Барећу, који јој поводом тога одговгра писмом, гдресованим на „Манду Смољчић у Ратков. цима“ којим је теши: да ће ипак доћи до ципела, а што се тиче шустера Богдана вели јој да „и најдужој кобасици дође