Policija

205

шими ципеле. При објашњавању од куда му ови пасоши и ципеле, Барић (Дрезгић) се показао збуњен и није могао дати јасан одговор, што је Балатинца и Миловића још више утврдило у уверењу да имају посла са веома сумњивим човеком.

Нађени пасоши наводили су и Балатинца и Миловића на сумњу да се у Дрезгића и његовима лиферантима крије дружина која по Славонији краде волове; док су, нашавши у соби код Дрезгића нове и фине шими ципеле, одмах обојица помислили на такве ципеле Давила Ауслендера, тргевца из И коме су оне однесене приликом разбојништва МЕНЕ

неног над њим 14-Х 1923, гол.

Све легитимације Николе Дрезгића, нађену сабљу, револвер и муницију сточне, пасоше и шими ципеле, Балатинац је са Миловићем одузео и при изласку из Дрезгиневог стана понели их са собом.

Из његовог стана наредник ататинац и остали повели су овог сада не више Барића већ Николу Дрезгића у команду леста, да ту провере његове наводе о лиферовању и да потраже његове ортаке.

Пролазећи кроз кућу, пре него су из ње изашли, Никола Дрезгић опази на столу један велики нож и одмах се упути ка том говорећи жени свог ортака и брата Марка Дрезгића: „снахо ево ти овог ножа!“ Али пре него што је Дрезгић ПН Вр столу испред њега је стао каплар Миловић и викнуо му: „назад“, те му тако на велику срећу и своју и својих другова, није дао да се дочепа ножа; а да га се некако у том моменту дочепао, ко зна што би тада све било, кад се само има на уму факт да овај Никола Дрезгић није био нико други већ главом озлоглашени зликовац и разбојник Чаруга, од чијих је злочина и крволоштава лрхтала цела Славовија 2...

Када су дошли у команду места, Никола Дрезгић је изјавио, да су његови ортаци у лиферовању меса: брат му Марко Дрезгић а тако исто и Мато Крмпотић, који су одмах ту нађени и доведени. Сем тога овом је приликом Никола Дрезгић на питање Балатинчево изјавио и то, ла му у набавци и догоњењу стоке највише помаже његов момак, Мартин Крмпотић, хоји стално живи у оближњем селу Мирковцима. Због тога је на захтев Балатинчев из винковачког жандармеријског вода одмах упућен у Мирковце каплар Милан Кумпрешанан, који га је онамо пронашао и одмах привео Балатинцу.