Policija

= 115 —

Постараћемо се да у листу до- |је познат и по својим књижевнесемо _ интересантне опаске|ним делима. Нарочито о амеовога искуснога полицајца, који | риканској полицији.

ЛИСТАК

НА ТУЖБУ КНЕЗУ!

— По архивним документима. —

Године 1833. наштампао је Милован Видаковић свој роман „Љубезна сцена у веселом двору Иве Загорице“, који се, и ако је штампан црквеним писменима, врло радо читао. Бог зна какве је наде, у погледу на материјалну добит, полагао вазда сиромашни Видаковић. Резултат је био дајеон и после пет година грцао у немаштини. И он је због тога жалио на пријатеље који, као продавци књиге његове, нису оправдали пишчева очекивања.

Још кад је књига изишла, Видаковић је неки број примерака послао био Димитрију Исаиловићу с молбом да иху Србији распрода и да му новац пошаље. Исаиловић је књиге примио, али му паре није пратио, нити му књига вратио, и ако му се Видаковић много пута молбама обраћао. Стари је писац ипак стрпљиво чекао свога пријатеља и друга из детињства, Али један догађај учини немогућним даље чекање. С пролећа 1838. Дунав поплави Пешту и околину: Видаковић који је тада живео у Пешти, изгуби тада све што је имао, те се око поноћи једва спасе с голом душом својом. Пострадавши тако, он се сети својих новаца у Исаиловића, па како је Исанловић био просветни чиновник у престоници Кнежевине Ср- ·

_ бије, у Крагујевцу, седне и напише писмо Јакову Јакшићу, благајнику Кнеза Милоша, молећи га да код Исаиловића посредује. Не постигавши ни тим путем ничега, Видаковић се лати крајњих мера: кад су га окупили повериоци, он им покаже списак по коме му Исаиловић дугује за књиге, те обећањем да ће свој дуг платити чим буде примио властити новац,