Policija

— тп —

тим сам их мало приталожио био, но време већ уречено ту је, и људи ишту своје; како да и ја не иштем мое2

„Сего ради Свјетли Књаже, и Милостивјејши Государу, ја падам пред Ваше Светлое лице на кољена и с приложенима на перси рукама, Бога ради Вас молим, учинити ми милост, налог дати Гд. Исаиловичу, да ми плати, да ме један пут намири већ, да из нужде мојеје и Вашој Свјетлости више не досађујем. Но при том ја опет и за њега молим, да му неби ова моја тужба ни најмањи вред чести његовој нанела; ибо ја њега у прочем, као паметна и поштена човека, љубим, и почитуем, и велика ме је нужда моја натерала, да ја от њега дуг истјазуем. У надежди да ће ми Ваша Свјетлост и у овом милост своју показати, у коју ја смирењејше препоручујући

се јесам „Вашег Свјетлости изумпрајумчи раб „У Пешти 6 јулиа 1828,“ „Милован Видакович'

Кнез се тада бавио у Буковику под Букуљом, гле је 21. јула примио Видаковићево писмо, које је по правој адреси било упућено у Београд.

Занимљиво је да је Видаковићева молба одмах узета у посас, и већ је 24 истог месеца њена садржина саопштена Исаиловићу, без сумње с налогом да да своју реч.

Димитрије Исаимовић, о коме је и онда и позније било уверење да је и тачан и поштен, што му, У осталом, ни Видаковић не одриче — у одговору ствар приказује савршено у друкчијој светлости,

Он, после кратког увода, вели:

„Јошт у години 1832 [биће 1833. јер је дело тада штампаној послао ми је Видаковић из Пеште у Београд 39 комада књиге његове, по имену „ЛБубевна сцена у двору Иве Загорице“, с том молбом, да му љубав укажем, и да му исте књиге у Сербији цјеном по 2 цванцика комад, распродам. ја пак не могући се сам покрај званични дјела мои с продавањем књига занимати, предао сам ји познатима људима моима које у Београду које пак по другим мјестима, да ји распродаду; и тако је у Београду 19 егземплара по 2 цванцика продано, а остало све још и данас у Смедереву, Шапцу, Пожаревцу и т. д непродано лежи, будући да се стране књиге а особито онакови романи, овде слабо купују и траже. У име