Policija

— 81 —

канцеларије, непосматрајући сва комплексна учења друштвеног живота и настале неједнакости. Али би он био доведен у тежак положај, ако би се поставио у стање гладног дављеника, који не може да поштује основне принципе својине и личне слободе од којих он није имао никакве благодети. И прератно друштво имало је својих грехова у социјалној организацији, али грехови поратног друштва све су надмашили. Међутим социјалне прилике, које и ако не могу бити једнаке за све, могу ипак да буду такве да буду сношљиве, да једни социјални редови не осећају неправду према. другим редовима. Држава има да предузме најенергичније мере за сузбијање социјалне беде појединих друштвених редова и да их подигне на ниво на коме се може, ако не срећно живети, оно да се бар може живот сносити и без криминалитета живети.

Досадашња наука казненог права и криминалне политике није измислила специјална практична средства за сузбијање |криминалитета, као што је у медицини дифтеритичан серум специфично средство против дифтерије; али се ипак верује у релативно дејство разних мера предохране, које онемогућују појаву криминалитета, а то су, као што је речено: васпитање и стварање повољних економских прилика за оне који се већ налазе као створене јединке, без обзира са каквим су индивидуалним, добрим или рђавим, наслеђеним особинама.

Целокупни људски одн. друштвени развитак стоји пољ утицајем ових мера, па је логично очекивати да ће оне имати: нарочитог утицаја и на формирање криминалитета, Немо- _ гуће је научно утврдити нити статистички доказати размере тога утицаја, Али он постоји, то је несумњиво, јер целокупно. друштвено стање није ништа друго до скупна резултанта свих тих разних утицаја. Отуда је немогуће социоловима да пред“ виде будућу физиономију једнога народа, па према томе и кри_миналним социолозима да предвиде слику будућег криминалитета. Свака епоха има своју физиономију, што је логична. последица свих индивидуалних физиономија, па тако је и са: криминалитетом.

Људска разноликост је последица саме људске феле њ њеног постајања и развића на разним местима и под разним. утицајима; људска сличност, нарочито у моралном и економ—