Policija

— 928 —

2. Према расписима: Мин. Ун, Дела од 6 јуна 1888 год. СБр. 3782 и Мин. Пољопр. и Вода од 25 марта 1920 године В.Т.Бр. 1502, надзор над панађурима у погледу здравља стоке врше окружни марвени лекари, и с тога општинске власти морају благовремено тражити да се ови упуте на место панађура у наведеном циљу. Ако оне ово не би учиниле, надлежне државне власти дужне су да по званичној дужности пошљу марвеног лекара. И у једном и у другом случају њихова подвознина и дневница падају на терет општине која приређује панађур, према 5 41 зак. о заштити од сточних зараза.

Св. Бр. 1728.

ХУН.

Суду опшишне — Дуга Пољана:

1. Питање о својини и деоби шума у Јужној Србији привремено је регулисано уредбом по струци шумарској од 25 октобра 1913, у колико она није измењена законом о шумама; који сада важи за те крајеве.

По чл. 4. ове уредбе, шуме у Јужној Србији деле се на: а) државне, 6) вакуфске, манастирске и црквене, и в) диштинске (балталик).

Члановима 9 и 10 ове уредбе прописано је

„Општинске шуме (зване балталик), које су по тур“ ском шумарском закону додељене појединим општинама или селима на њихову сталну употребу и коришћење, Овим шумама могу се бесплатно користити искључиво становници дотичних општина или села, оне их ниу ком случају не могу отуђивати“ (чл. 9.).

„Но и становници тих општина, којима је дата дотична шума на уживање, имају право подмирити из тих шума само своју домаћу потребу у дрвима, у смислу чл. 45. зак. и примедбе из чл. 5. ове уредбе. Сем тога оне имају право и на сечу лисника, вађење камена и на остале шумске производе. Све што, пак, претече преко те пошребе од приноса шумског државна је својина, и са њиме држава располаже у корист шумског фонда“ (чл. 10.).

Пошто је важност закона о шумама распрострта и на на територију јужне Србије, то је у смислу његових одредаба (чл, 3—15.) требало одредити нарочите државне комисије за. поделу и категорисање шума на овој територији, али поште