Policija

— 950 —

РЕФЕРАТ»

о регулисању закупних односа после 1]. јануара 1925. године.

Закон о Становима од 30. децембра 1921. године регулисао је питање односа између закупаца и закуподаваца на тај начин, што је његовим чл. 3. загарантована некретност и начин одређивања висине закупнине, а осталим члановима регулисано је питање додељивања и отказа станова, као и надлежвости станбених власти.

Примена прописа из поменутог Закона била је једно– обравна на целој територији Краљевине.

Како би са даном 1. јануаром 1925. године, престала важност и најважнијих одредаба Закона о Становима, када ступају на снагу по чл. 1. тога Закона општи прописи грађан. законика и грађ. суд. поступка, који су важили још пре 1914. године на територији појединих покрајина наше државе, — то би услед тога закупци дошли у врло тежак положај, јер би изгубили некретност, а у погледу висине закупних цена били би принуђени да плаћају толику закупнину, која не би стајала ни у каквој сразмери са њиховим приходима.

То би могло изазвати велике друштвене потресе, који се морају избећи по сваку цену, да се не би иначе пореметио. ред и мир у држави.

Нужно је, да се одржи данашње правно стање у погледу закупних односа, које је до сада било регулисано једним законом подједнако за све крајеве у држави.

Пошто сада није могуће да се то важно животно питање реши редовним законодавним путем, нема другог излаза, него да Краљевска Влада регулише ово питање одлуком која ће важити до 1. маја 1925. године, а до тога времена да се до-. несе дефинитиван Закон о Становима.

Потреба за решење овога питања на напред изложени начин заснива се и на мишљењима, која сам добио од великих жупана и од окружних судова као и мишљењу одређеног Саветодавног Одбора, образованог при подручном ми Мини ·

») Објављен у Службеним Новинама, Бр. 292—59, од 22. децембра 1924. године,