Policija

— 200 —

трга иних потреб“. Дуг је укупно износио замашну суму од 1666 златних дуката. Интересантно је, да се Дубровник у овој прилици мање заузео да се пронађе убица његова поданика а да је већу пажњу поклонио накнади штете. По томе би се могло помишљати да погинули Ђура Милковић није био ни од особито мирних ни од много невиних досељеника у Ваљеву.

Трећи је случај нешто старијег датума, и акои он припада влади Стефана Лазаревића. Савременик кнеза Лазара, царинар у Сребрници, Дубровчанин Драгоје Бевењушић још од године косовске битке, од 1389, дуговао је деспоту Стефану више литара сребра. Дуговање се протезало кроз много времена — јер је Лазарев наследник, који је најпре, и за дуже време, био кнез, већ био деспот кад се Дубровнику обратио изјавом: нека Дубровник тај дуг свога поданика исплати „протовистијару нашему“, па ће Драгоје бити слободан „од свега. Значи, дакле, да је старо дуговање принудним мерама сад имало да се наплати.

:

»

Нова су два случаја забележена из времена Стефанова наследника, деспота Ђурђа Бранковића, али су оба била у Босни. а |

Два су Дубровачка трговца у Фочи, Влахуши Јакша, имали међу собом спор око неког сукна. Да се у то не би умешале домаће власти, они су се обратили Дубровнику. Отуда су дошла тројица да као изаслане судије, расправе тај спор. То су били Радић Утвичић, Иван Младеновић и Миладин Гуделевић. Расправивши ствар, они су 1446 известили дубровачку републику да је све у ред доведено.

После две године, 1448, имамо такођер у Босни забележено, једно убиство. — У Подвисоком је живео Дубровчанин Мароје Држић са сојим братом Јакшом, властелином. Једном се Јакша из Дежевице враћао у Подвисоко, носећи собом „велико сребро“. Разбојници га пресретну на друму, убију гаим опљачкају. Такво је злочинство морало изазвати угбуну на

свим странама. Настале су потере и истраге, али — шта је даље било не знамо, јер нам недостају подаци. #.

Најзад наводимо догађај који је сличан с оним случајем дубровачкога трговца у Ваљеву. — У Горажду је трговао, па