Policija

г 3802

није дошла права еволуција и да у садашњој Русији не може бити ни говора о истинитом кривичном правосуђу, јер и код нове ере задржале су се основне идеје ратног комунизма. Совјетска јустиција остала је класна јустиција; независност, научна спрема и беспристрасност код садашњих судија не постоје, те у опште „совјетско се казнено право и после ступања на снагу новог казненог законика јавља, као изопачење самих основа сваког културног права, наиме: начела слободе и прецизности права, а совјетско уређење судова и кривични поступак јављају се као „дете епохе организоване бесправности, коју комунистичка влада свесно спроводи у живот преко реклазације одговарајућег апарата „(Право С. Р.т, Кстр. 212 и 308—309). ;

Најзад, у читавом низу интересантних чланака горње дело обухвата већи број појединих државних, административних и економских питања. Сви ти чланци (а нарочито чланак проф. Н. Алексејева: „Државно уређење“ и проф. Н. Тимашева: „Јавно-правни положај личности“ т. |, стр. 29—121 и 171—186.) показују нам, како гласи свјетско законодавство у погледу најглавнијих проблема државног живота, Безбројни подаци, наведени од стране писаца, јасно сведоче, да тамо постоје трајна недоследност, оскудица оригиналних и корисних идеја, подражавање старим „буржоаским“ рецептима, а у исто време низ смелих експеримената, који немају ни научне ни практичке чврсте баве, Али, што је још важније, у Русији де Гасјо нема ни диктатуре пролетаријата; постоји само диктатура малобројне групе највиђенијих комуниста, која остаје у току година готово трајна и непокретна, а у исто време не постоји тамо чак и основни за културне државе принциг поделе власти.

Сем тога, у „пролетарско-сељачкој“ републици народне: масе не само што су лишене права непосредног изражавања своје воље (у форми народног уејо, референдума или законодавне иницијативе), већ и као бирачи подпадају пол низ огравичења, а поред тога совјетском законодавству и државном уређењу туђи су принципи неприкосновености личности, кућеи имовине, слободе штампе, скупа и савеза. Најзад, и у новој ери „Че-ка“ (о којој већ је било говора) продужује свој рад»