Policija

_Кре —

као: основу сваког буржсаско-капиталистичког "уређења си да у фискалним циљевима: што више“ подигну. добитакод земљо= рада, који, као што, је · покавала. стварност, - непроменљиво и. доследно пада код спровођења социгалистичких експеримената. у аграрним односима. На крају крајева последња, је жеља победила. И сада читамо, -да је „сва „вемља (својина државе“ -и да је- то. „основ. аграрне државне. политике“ си т, под али. тосу само „цветови речитости, који. прикривлју нову. садржину и „одступање, на. друге: позиције. - 0141 и Ваиста, још: од првог“ декрета :26 окт. 1917 г. не само: велепоседници; већ и сопственици“ средњих“ и: ситних имања: (агнарочито ако: су: били племићи) изгубили псу “бев икакве наплате земљу, куће у имањима, вртове игсав: живи: и мртви инвентар ијто: је тако и остало; Мржња 'и дух освете: и: сада се изражавају у томе, да чак и тибивши „помјешчики“, који: су добили натраг мало: парче од своје бивше вемљеу пределима ти зв. радне норме: и сада | обрађивају ту вемљу “својим рукама заједно са својом породицом паживе као'прави сељаци; нису сигурни ни једног дана у своме положају :: управне-власти на, основу специалних наређења прогањају их на разне начине: и протерују, мада зато. немају ни ословца у прописима нових аграрних закона уопште и посљедњег аграрног законика, који. је-ступио на-снагу-30 окт, 1922. Г. = у појединости,-

"Алису оосталом видамо велику капитулацију бољшевика: мана се не говорио праву својине, га само: оправу уживање; али је то право неколебљиво и по закону“ вема. рока, а низ какво. принудно "поравнање према земљама; које се већ: налазе у уживању других лица, није допуштено: Ако: поред тога по= стоји читав низ ограничења (аренда се допушта само:за кратки рок, најам разне снаге — само код нарочито законом назначених околности, предаја земље. тестаментом. забрањена је, и. Т. Д.), ако је. учињена нека мешавина у прописима о индивидуалном „и, породично-задружном уживању. у. корист последњег, ипак ' морамо. признати, да назив „уживање“ прикрива: ограничени и изопачени али свакако појам својине, те-да ту нема готово ни трага социализма. Сем тога „тврдоглавци“ —- сељаци не цене. бољшевичку добротворност' и бољшевичка благодејања. Они систематски негирају и обилазе чак И ове прописе закона и држе се као прави сопственици земаља,