Policija

_ =

много су гори, него: гаводи руског старог режима "Лаки читав низ званичних преставника бољшевичке владе је морао признати, да постоје случајеви смрти од глади у; казнионицама, да је ова- казна везана с тешким патњама, да се-стање вишезавода јавља као кошмарно и т. под. У неодвисној; књижевности. (а у томброју социалистичкоји анархистичкој) саопштења о поло жају и мукама затвореника, самовољи- надзорника и условима режима могу истерати суве-чаки из камена.)

Сем тога, суд опредељује само рок лишења слободе и да ли је потребна строга изолација; врсту лишења слободе одређује не суд, већ управна власт, која на тај начин добија жолосалан утицај на кривично правосуђе. О т. вв. прогресивном систему код издржавања казне нема ни говора. Ако су идопуштени условни одпуст и друга олакшавања положаја осу-. Ђениковог, ипак ни у томе закон не доноси никаква принципзелна начела, а суд не. игра никакву улогу: све решава Жомесариат Унутрашњих Дела преко Главне Управе Казнионица и преко месних органа (чл. 51 и 54.).

Знајући, какво је опште уређење СССР, не можемо се живити наведеном стању кривичног правосуђа. Ту видимо, као што. смо још у првој глави споменули, изопачење основа сваког «ултурног права, праћено терором у свим случајевима, који су од важности за владу. ита ј

Само још једно, Да ли у новој ери потпуно укинута мо-. гућност најсуровијег кажњавања људи, који одговарају у улози талаца 2 — Никако. Већ у току нове ере хватани су таоци, кад су стављени под суд бољшевички агитатори у Пољској и у Естонији, да би после осуде њихове предложити размену њихову на тај начин, што се тамо пуштају осуђени кривци, а “ СССР ослобађају се таоци — грађани у једном случају пољске, а'у другом естонске државе, који нису били ниу чему криви. Још карактеристичније је пример у познатом великом процесу социалиста-револуционара у Москви. Било је осуђено на смрт 12 лица, али та лица нису била ни кажњена, нити помилована: око две године осуђенике су држали у затвору, кори чему је виша“ власт Зи и званично прогла-

5) В. подробне. податке код А. Маклецова, г. с. д, стр: 167—169 и код О; Мељгунова, г.; с. да стр: 2470и Сл.