Policija

— 840 —

условних осуда, или условног ослобођења), већ да она, напротив буде на неодређено време (закони северо-амерички).

Да злочинци морално неодговорни, али опасни, остану У зависности казненог правосуђа са применом мера безбедности.

ж ж ж

Према резултатима и закључцима Криминалне Социјологије између казне и мера безбедности нема разлике.

Кривично правосуђе налази свој основ и своје границе у потреби друштвене заштите од криминалитета. Његовим правилима потчињени су, услед овога, сви злочинци, без обзира на њихово душевно стање, према принципима легалне одговорности, те још и због тога друштвена одбрана не треба да буде сразмерна извршеном кривичном делу, већ, на против, злочинцу, при чему се у исти мах и на начин недељив, мора водити рачуна и о извршеном делу и његовом опасном карактеру; из овога најзад излази, да су одбрана од злочина и његова репресија организована од држава у систем санкција репресивног и казненог карактера (за разлику од санкција дисциплинских, административних, грађанских и тТ, д.). и ове казнене санкције, са неодређеним роком трајања (било апсолутно било релативно), треба да се прилагођују персоналитету злочинаца, који се у казненом праву разликују по категоријама, а у судској примени морају бити индивидуалазиране према њиховом више или мање опасном карактеру и њиховој могућности за поновно прилагођавање социјалном животу.

Такав позитивни систем, потпуно логичан и коордонисан, који стоји на супрот систему класичном, такође логичном и кординисаном, али који се покавао недовољним да реализује друштвену одбрану против злочина, јер критеријум моралне одговорности парализује кривично правосуђе кад је реч о најопаснијим злочинцима и чини га немилосрдним према злочинцима мање опасним. ж “ ж Према историјском закону градације, између два антагонистичка система доктрина и законодавство представили су системе средине и трансакције, различне у појединим тачкама гледишта, али сложне у тврђењу: