Policija
а
таљима савладати Зашто да се не повере спремном стручњаку, кад им то већ и закон у дужност ставља2 Шта они могу: шта они смеју у таким приликама на своју руку предузимати2 Доста је, ако знају, кад треба употребити лекара као и сваког другог вештака, коме ће сав посао око стручних питања поверити, па се онда према његовим депозицијама, находима и његовом мишљењу определити и своје гледиште заузети.
У први мах тако доиста и изгледа, али је то мишљење не само духу закона противно, него и погрешно, а у полицијској и судској пракси опасно. И ако је за власти лекарско мишљење у питањима из области Медицине не само информативно, него и меродавно; ипак оно није пресудно т. | за полицајца и правника обавезно. У сваком поједином случају има то питање да проучи, провери и оцени још и полицајац или правник са свог стручног гледишта, па се тек онда оно даље расправља и коначно решава. А кад је већ тако, онда се по себи разуме, да та оцена може бити само онда основана и исправна, ако сам полицајац или правник судске струке буде равумевао оне основе, ив којих је лекар своје стручно мишљење црпео и извео; — ако, дакле, и он буде познавао бар основе Судске Медицине. Иначе би биоу својим погледима на така питања без икаква компаса — без директиве. Зависио би искључиво од спреме и савести лекара, коме је тај посао поверио. С тога је сасвим оправдан захтев модерне полиције и модерног правосуђа, да се и од правника (нарочито полицијске и судске струке) тражи нека извесна мера знања и искуства из Судске Медицине. Не мора он заилазити у стручне појединости те специјалне медицинске области; не иште се од њега чулна и мануелна извежбаност, техничка спрема и богато искуство у извођењу појединих судско-медицинских послова, као што се то тражи од лекара: — али и правник полицијске или судске струке мора бити донекле упућен у оно, што га, тако-рећи, у свакидашњој пракси чека. Он мора бар знати, шта је управо суштина и садржина Судске Медицине; шта он од ње може с правом тражити и ишчекивати; и уколико се може на крајне резултате њених истраживања ослонити. Укратко: и правник полицијске и судске струке мора се упознати
Пе ве