Policija

= 150) =

точио пиће, а није имао лично право, мора га сада при-

бавити.“

2. Према чл. 9. овог Правилника, месно право везано је за место за које је добивено, а у чл. 37. истог Правилника преписано је:

„1. Сматра се да су стечена месна права:

и) За она места у крајевима изван Србије и Црне Горе, на којима «су постојале зграде, и у којима је обављана кафанска и механска радња непрекидно до 6. априла 1920. год. За њих се не плаћа понова такса ако је у њима, до обнародовања ових прописа, обављана оваква радња по надлежно добивеном одобрењу за 0. место, односно зградљу, од власти које су за давање тих одобрења биле надлежне до 6. анрн ле 1920 год.

2. За све остале зграде ван Србије и Црне Горе. у којима је ошночело шочење пића после 6. априла 1920 год. мора се платити такса из

ТБр. 61 таксене тарифе закона о таксама, ако већ до сада није плаћена.“

Јасно је, према изложеноме, да промена сопственика или закупца зграде ниуколико не утиче на стечено месно право, и да су све зграде у крајевима ван Србије и Црне Горе, у којима је, по одобрењима добивеним од надлежних власти, непрекидно обављана механска или кафанска радња од пре 6.

априла 1920 г. до дана обнародовања Правилника, по самом

закону задобиле ово право без плаћања нове таксе. Св. Бр. 58, 1Х Суду општине кобиљске: — Пренос и развођење по општинским књигама имања добивених као мираз или иначе, може се вршити шек пошто

«се код надлежног првостепеног суда изврши пренос редовним

путем, Од споредне је важности где се почело са заснивањем правног посла, ма да се у пракси он обавља скоро увек код првостепеног суда. Х Суду општине борске: Питање није јасно постављено. Не види се је ли реч о

„лицу из села Бора, које држи винарску радњу у колонији руд-

вика или у самом селу, где већ постоје две кафане;

Ако је у питању радња из чл. 61, Правилника о гостионицама, кафанама и т. д., онда она може опстати и ако је место Бор село, разуме се у испуњење осталих услова.

+