Policija

— 182 —

од 3000 дин. још уз суделовање двојице судија из грађ. реда.

На основу изложенога Општа Седница Касацион. Суда. одлучује:

Да је појединачни судија при првостепеним судовима односно дежурни судија кад се појављује у својству поједи– начног судије, надлежан да сам доноси решења по крашком поступку по меничним потраживањима до 3000 дин. дакле бег суделовања судија грађанског реда.

Ова је одлука обавезна за све судове.

Бр. 10024, — Из Опште Седнице Касационог Суда у Београду, 5. децемра 1925. године.

Надлежност за разматрање решења иследне власти.

Господин Министар Правде актом својим од 4. децембра 1925. год. Бр. 75236 а на представку Господина Министра Унутрашњих Дела од 20. октобра 1925. г. Ибр. 1426 тражио је да Касациони Суд донесе начелну одлуку о томе: „која је власт — судска или адмпнистрашивна — надлежна за разматрање решења иследне власти донесеног у кривици којим се (решењем) зауставља ислеђење кривице и једна од пар“ ничних страна упућује надлежном суду за претходну расправу појављеног спорног грађанског питања“.

Доношење начелне одлуке тражи се због тога што се истиче, да у Касанионом Суду постоје две контрадикторне одлуке о истакнутом питању и то одлука Бр. 9307 од 1919; године и одлука Бр. 3246 од 1925. године.

Поводом овога тражења Касациони Суд у Општој Седници својој а на основи тач. 1. 5 16. Закона о своме устројству, проучио је ово питање у вези са дотичним законским прописима, па је нашао: да је за разматрање ових решења надлежан једино суд. +»

Интерес јавнога поретка у друштву и држави, као и интерес заштите личне и имовне безбедности изазвао је потребу прописа општег Казненог Законика као и других специјалних закона, по којима је чињење злочиних. преступних и других кривичних дела запрећено казном, али опет с друге стране интерес окривљених лица односно интерес правилне и непри-