Policija

И

редовима, укрућени, без спољне радости, корацима који изгледају као да се ваљају. По правилу, два човека или две жене играју заједно. Никакве ларме, никаквог гласа.

Најлегини бал злочинаца видео сам у Лиону. То је било у једној великој четвороугаоној сали, са галеријом на првом спрату, са које се могао посматрати цео призор. У дну су се подизале једне степенице са два крака, а при врху читава серија соба са натписом: „Ивдаје се на сат или ва ноћ.“ У приземљу, централни део, резервисан за играче, био је окружен доста високом оградом од жице, тако да је личио на кафез за лавове, а около налазили су се столови. На моје питање зашто је метнуо ову гвоздену ограду, патрон ми је одговорио: „Кад ње не би билс играчи би понекад налетили на столове, што би имало за последицу ударац ножа “

За добар пријем у овом етаблисману било је потребно доћи у смокингу, да би .се на тај начин доказало да се не ради ништа (тајно, већ да се долази у својству посетиоца. Поред овога морао се још понудити суд врућег вина. Познавао сам једног одличног научника, који јо био толико наиван да на бал дође прерушен у апаша. Разуме се да су га одмах познали, и да је дошло до претурања столова. С тешком муком изведен је напоље.

Поред ' играња, апаш воли још и кинематограф. Он у њему налази глорификацију свога позива и, с времена на време, и одличан рецепт за крађу или превару.

Апаш чита мало и не пише много, изузев кад је у затвору. Тада радо пише дугачке мемоаре, по правилу бљутаве, и саставља стихове, обичне љубавне. Ако случајно чита то су обично авантуристички романи, у којима се говори о му-. скетарима и војвоткињама или о данашњим личностима из најбољег друштва.

Најзад апаш се служи специјалним говором, аргом, и употребљује нарочите поступке у коресподенцији, тајно мастило и криптографију; он има једну вештину, која му је својствена, а то је тетовирање. _

С француског превео А.