Policija

— бе

Бити, пак, способан да се у својим радњама може управљати према ономе што налаже морална свест значи с једне стране бити слободан од сваке спољне силе или принуде која би искључивала могућност слободног опредељивања воље, а с друге имати толику чврстину и развијеност карактера да се може одупрети сваком искушењу које на зло наводи. Скуп тих психолошких особина: способности да се схвати и правилно оцени оно што се чини, и могућности да се према таквом схватању ради, сачињава моралну одговорност на којој почива целокупна зграда савременог Кривичног Права, јер су према данас владајућим правним појмовима кривично одговорна само: она лица, која су и морално одговорна, а она су морално одговорна само онда када су недопуштено дело извршила свесно, вољно и слободно.) :

Овој теорији моралне одговорности приговара се, пре: свега, да консеквентно води сувише великом и сувише малом обиму кажњавања. Сувише великом јер тражи инкриминисање свију неморалних радњи, сувише малом јер се ограничава на забрану само тих радњи. Међутим, вели се, има много неморалних радњи и поступака који су сасвим безначајни за кривично право и чије би инкриминисање у знатној мери парализирало све грађанске трансакције и социјалне одношаје, што би, несумњиво, била велика штета за општи напредак и ргзввитак друштва, а с друге стране опет има много радњи које су посве индиферентне за морал, али о којима Кривично Право мора водити рачуна с обзиром на заштиту која је друштву потребна. Из тога јасно излази да се домени Кривичнога Права и морала не поклапају, јер то нису концентрични кругови, како се обично каже, већ кругови који се секу, који имају заједничку површину, али сваки своју посебну и оделиту сферу Због тога теорија моралне одговорности није у стању да оправда инкриминисање оних људских радњи које је законодавац уврстио у ред кривичних дела не стога што их је сматрао за неморалне, него што су по друштво штетне, па следствено она не може ни служити као база кривично-правне природе. Ово у толико пре, што не даје довољно јемство за обезбеђење правног поретка, јер је према њој оправдана само она казна

п) батапд, Ттане ди 4гон репа! Тапсаћз, 1. 1., 1913, п. 288.