Policija

- 688 —

људе од закона. Они ће и сувише добро разумети сву докавну вредност овога навода, и уверени смо да ће нам дати за право,

2. Дали је Државни Савет могао по овим споровима примењивати чл, 18. Закона о Државном Саветуг

Не, Како су државински спорови приватноправни и спадају у домен судски, то они по јасној одредби чл. 19. тач. 1. и чл. 24. тач. !. Закона о Државном Савету и Управним Судовима и чл. 103 Устава не спадају у надлежност Државног Савета. Такве се тужбе и не узимају у поступак већ просто одбацују.

Да је ово гледиште апсолутно тачно, поткрепићемо га једном одлуком Државног Савета, донетом на пуна шри месеца после познате начелне одлуке Државног Савета од 22. децембра 1925. године ·

У спору села Мириловца противу села Лешја, због уживања попаше на утрини „Кулајна“, — Државни Савет донео је одлуку од 10-17-1926. год. Бр. 47941 која гласи:

„Државни Савет нашао је да је овце у питању спор о праву службености, дакле привашноправне природе за чије расправљање није надлежан Државни Савеш према чл. 103. Устава и чл. 15. и 17. Зак. о Државном Савету и Управним Судовима већ судови надлежни за решавање приватноправних спорова Стога Државни Савег на основу чл. 24. тач. |, и: чл. 19, тач. 1. закона о Државном Савету и Управним Судовима одлучује да се одбаци ова тужба Р. Д. и М. Т. пуномоћника села Мириловца“.

На три месеца после те начелне одлуке (донесене 22. дец 1925, год.) Државни Савет нашао је: да је службеност попаше приватноправни спор који спада у надлежност првостепених судова а не управног. Кад се ова одлука упореди са поменутом начелном одлуком онда излази: спор о службености је приватноправне природе и не. спада у надлежност управног суда, а спорови о деоби задружних имања и државини нису приватноправне природе и спадају у надлежност Управног Суда. Колико то стоји у складу са законима, није потребно нарочито указивати и доказивати, Државни Савет или је надлежан, за расправу приватноправних спорова „или није, Ако је над: лежан, онда је: за све, а не за једне јесте а за друге није. Ако није, — „онда уопште није ни за један. Колико ће овакав рад

ама ва ата

дај

А РА зе