Policija

~ 48а 7

жривични посшупак прошчив затвореног лица правоснажно обу – «тављен или је то лице правноснажно ослобођено од оптужбе, једно и друго из разлога, што шо лице кривично дело, за које

је затворено, није учинило или што његово дело по закону

није кривично дело;

3) накнади нема мести, ако је шо лице само намишљено „или из крајњег нехаша узроковало своје лишење слободе;

4) накнађена свола има се вратити држави ако то

услед понављања кривичног поступка буде осуђено на казну „лишењем слободе једнакога или дужег трајања од притвора „и истражног зашвора. Ако је покренуто понављање кривичног

поступка пре исплате изречене накнаде, пак ће се исплата

„одложшти до довршења поновног поступка.“

Ова је резолуција била од пленума конгреса једнодушно и са аплаузом прихваћена.

Конгрес је нашао на овај начин једно врло сретну комбинацију стајалишта угарског закона од 4. децембра 1896. (види 8 576) и аустријског закона од 18. августа 1919. (види

8 2), тако да можемо казаги, да би било с тим право изјед· начено у најбољем смислу речи, Правници, који су се састали "без разлике партија на конгресу, не закључују резолуције за

то, да бриљирају с лепим говорима, а нити за то, да дођу резолуције тек у штампану „споменицу.“ Њима је до тога, да

се учини нешто корисног за практично законодавство. Резо-

луције на конгресима као да су почињене са више правничке трибуне, да дају изражаја као соттипт5 оршо за правне ре-

"форме, — оне су „сложан апел на законодавне факторе, да

се одстрани оно што је лоше, а добро, да се надомести 6о-

„љим“ (из говора г. др. Д. Мајарона на правничком збору У „Загребу г. 1924). Ако ће наша влада и наш парламент ува-

жити ову, горе цитирану резолуцију, припомоћиће, да ступи

# наша држава у погледу заштите личне слободе, као једне год највиших гарантија својих грађана за правни поредак, у коло модерних држава.

"Др. Метод Доленц, професор университета у Љубљани.