Policija

— 895 —

игноришу резултате школе или да говоре, пишу и шире лажи о школи, о њеним теоријама, о њениз истраживањима и о њеним закључцима, :

Камен смутње за необавештене а главно срество напада за обавештене и полуобавештене противнике била је Локброзова теорија о тако званом ређеноме злочинцу (де пачепе пајо). Већ на другоме конгресу криминалне антропологије (Париз 1889) одлучено је да се састане међународна комисија у којој су Готбгого, Гасаззарпе, Вепефшск, Вегиоп, Мапоипгег, Маспап и Гета! требали да утврде антреполичку разлику између поштеног човека и злочинца. Али како се ови никад нису ни састала, и како је Мапошугет оспоравао могућност самог упоређивања, и како су присталице Готбгогоуе отсуствовале са трећег конгреса одржаног у Брислу, 1892 г., убрго се почело говорити да је антропоношко криминална школа, „умрла па и покопана“. Узалуд су Уап Нате, Опш, Зета, Корег, Татпоузка и физиолови Могезсћон! и мало после Спапез Касћег покушавали да бране шкоту и њеног вођу Цезара Ломброза од неумесних приговора: рад италијанских криминалиста Рег!-а, Оогоја!о-а Рирпезе-а, Газста-а, Опуеп-а, затим КигеЏа и других на страни, доведе до триумфа на петоме конгресу у Женеви 1896. Јер нико и никад, па ни сам Ломброво вије рођеног злочинца замишљао као биће искључиво одређених анатомских особина него као резултанту свих Могућих и пренаталних и постнаталних утицаја. Није дакле урођени злочинац проблем само биолошки дакле анатомофизиолошки и психолошки, него је такође и социолошки. Што је Ломброво углавноме настојао на утврђивању анатомофизиолошких карактеристика урођеног злочинца потпуно је схватљиво како је већ напоменуо ДЉопо: Ломбзрозо их је наиме пронашао а био је у првоме реду антрополог и лекар. И ако су ово још давно истицали његови ученици (Гегт, Госта). има их (Тагде) који то нису разумели и који су тврдили да је Ломброво истог мишљења и да је падао у противречности, То је нетачно. Већ у првим издањима својих књига говори о утицајима социалним, психичким и геофивичким, а што те утицаје није обрадио, и што се у главноме задржао на 0особинама тела не смемо му пребацити. Како је Лоциа проту“ качио у Ломброввој споменици још за његовог живота, ква-