Policija

— 660 —

тражењем нове одлуке Касационог Суда по овој ствари с 06зиром на новију праксу истог суда, и 6) редовним законским путем, т.ј. доношењем законске одредбе да прописи кривич,. суд. пост. важе и за извиђање и пресуђење иступних дела у колико Полицијском Уредбом није друкчије прописано. Док се ово не учини, сведоци им вештаци по иступним делима из. ИЕ казн. зак. (као и по оним делима која се по изричном законском наређењу извиђају по Полиц. Уредби) не могу се кажњавати за невршење дужности сведочења, вештачења и полагања заклетве и ако им је ова дужност законом наложена. Погрешна је пракса оних првостепених судова, који захтевају да сваки сведок по иступним делима мора бити и заклет, и ниште пресуде иследних власти кад год ово није учињено. Они ово чине имајући у виду 95 112 и 113 кривич. суд. пост. — по којима само искази заклетих сведока имају доказну снагу у злочиним и преступним делима — али ово. не вреди за иступе предвиђене казненим закоником, јер сеу 5 35 Пол. Уредбе — поступку за њихово извиђање — вели да ће се сведоци заклињати „10 потреби“, т. ј. кад иследна власт то за сходно нађе. | И Пг Тома Живановић, професор кривичног права на Београд. Универзитету мишљења је, да цитирана одлука Касац. Суда није у складу са законом. Објашњујући 9 35 Полиц.. Уредбе г. Живановић вели: „Ако сведок неће да сведочи или да се закуне,

против њега треба применити 8 100 к. с. п. (8. 5 115. ал. 1 исп.) Противно узима недравично К. С. нач. 0. 0. С. 1911, Бр. 1004. ( Збирка кривиз. закона, итд. стр. 62).

Св Бр. 4229. П Боривоју Пантићу, писару среза грочанског:

Одлуком Државног Савета од 18-Х[-1910 год. Бр. 10919 објашњено је:

„Чим је часник општински стављен под судиу притвор за злочинства и преступе, поменуте у тачци 1 и 2 члана 32 Закона о Општинама, па ма он био пуштен и на јемство да се из слободе брани, мора се разрешити од дужности општинског часника, јер се за његово разрешење у том случају не тражи и то, да је он и стављен у притвор, па према томе и у фактичкој немогућности да дужност отправља“.