Policija

2 4ћ

665

„По чл. 122. закона о општинама општински часници могу бити уклоњени са свога положаја само по изузетку ну случајевима која су у закону изречно наведени. У овом случају као главни разлог за разрешење наводи се то, што је: местни свештеник одбио да над председником изврши заклетву“ коју предвиђа чл 148. закона о општинама, наводећи да је од вере одлучен. Такав случај није наведен у поменутом чл. 122: као разлог са кога се општински часник може разрешити.

Заклетва, коју предвиђа чл. 108, прописана је у јавном. интересу. Кад би општински часник одбио ову заклетву п0ложити, могло би то бити разлог за раврешење, што овде није случај, пошто је председник најавио готовост да заклетву. положи. Црквена власт може ускратити некоме лицу сам), вршење чисто црквених послова а не и заклетву на службу“ која је предвиђена у „јавном интересу и законом у интересу“ службе председнику општине наложена. Према оваквом стању

свештеник овакову заклетву није могао ускратити,“

НАЧЕЛНА ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦИОНОГ СУДА

НАДЛЕЖНОСТ ЗА РАСМАТРАЊЕ И СУЂЕЊЕ ПО СПОРО--

ВИМА ДЕЛОВОЂА И ОСТАЛИХ ОПШТИНСКИХ СЛУЖБЕ-

НИКА ПРОТИВУ ДОТИЧНИХ ОПШТИНА ЗБОГ НЕИЗДАТЕ. им ПЛАТЕ.

Услед тога што су поједина Одељења Касационог Суда доносила неједнаке одлуке по споровима општинских деловања, противу општинских судова, у којима су били на служби, због неиздатих им плата за време окупације, на име; док је једно оделење Касационог Суда ништило пресуде нижих судова зато што су се упуштали у расправу оваквих спорова, и ако надлежни по своме устројству, кад предмет тих спорова није приватно правне природе већ управно административне; дотле је друго оделење Касационог Суда стало на сасвим супротно гледиште, налазећи да су за расправу тих

"спорова надлежни редовни грађански судови, — Општа Сед-

ница Касационог Суда, на основу тач, 1. 5 16. Закона о своме: