Policija

— 943 —

| О УНАПРЕЂЕЊУ СУДИЈЕ ПРЕМЕШТАЈЕМ У ДРУГО МЕСТО

Н. М., судија првостепеног Суда у Р. поднео је тужбу Државном Савету против Указа Мин. Правде од 12. октобра 1926. године, којим је као судија првостепеног суда у Р. против своје воље постављен за председника првостепеног судау П.

Државни Савет у свом Ш. Одељењу, пошто је утврдио, да Министарски Савет није одговорио у року предвиђеном у чл. 53. Уредбе о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима, већ само Министар Правде, проучивши поново тужбу и остала акта, нашао је, да Указ од 12. октобра 1926. године у колико се односи на тужиоца не одговара закону, те је с тога исти пресудом својом од 2. фебруара 1927. године бр. 1552 поништио.

Државни Савет стао је на гледиште, да се према тужиоцу као судији при постављању за председника имају применити оне одредбе Устава и Закона, које говоре о сталности и некретности судија, а то су чл. 112. Устава, чл. 28. закона о судијама и чл. 3. закона о устројству првостепених судова.

Државни Савет није усвојио разлоге Мин. Правде, којим се тежи да докаже, како је овај премештај дошао као последица избора тужиочевог за председника прв. суда и да он · значи само унапређење, а не ц премештај. Овакво разлагање

није у сагласности са законом, јер Устав и закон обезбеђују судијама некретност као нарочиту бенефицију потребну за независност у изрицању правде (чл. 109. Устава). Од тога су правила учињени изузетци у чл. 29. и тач. 3. чл. 43. закона о судијама, који поред сродства као разлог за покретање судија прописује само још кривицу. А кривице овде нема никакве. Појам избора садржи у себи појам извесног одабирања оних, који су бољи. ИМ због тога није могуће на равну ногу ставити " те одабране са онима, који су учинили кривицу.

У осталом у прилог овог мишљења наведена је јоши та чињеница, што је у предлогу Устава Владиног текста било предвиђено, да судија може бити премештен само по свом