Policija

— 106 —

код разних удружења људи различито удешено, да има свако друштво истоврсан добар глас, лежи на члану. Једнако ваље, да кредитна вредност друштва никада није сума кредитне вред"аости свих његових чланова. (Исп. Крертапп: 10с. с!., стр. 850). А ово друштво правно не сме бити једна пригодна заједница или целина; дружити их мора идеја организације око једног циља. Организација треба да је правно призната, она мора имати државно признати статут или правила.

До сада смо говорили само о „организованим колективним лицима“, састављеним из појединих живих лица. Али треба, да су и — правна лица. За казнено право, а нарочито за норме о повреди части ове потребе не видимо. То нам најбоље доказује маџарски казнени законик (Војводина, гл. горе 5 4); који је добро изашао на крај са дефиницијом „на основи закона освоване корпорације“. Исто тако знамо за француски закон о штампи из г. 1881; коме је следио и белгијски Соде репај. Француски закон установио је као теже случајеве са строжом казном за повреду части против согрз сопа ибз и а ди танона рибнане. Под овима разуму се кор-

порације (колективна лица), којих сједињење у генералном сабору је у свако време могуће и на које, било уставом, било законом, известан је део јавног ауторитета пренет. Тиме је стављен под санкцију казне напад на сваку колективну 3 зајед вицу, која је организована. и вјини јавне функције. Заједно пак је признато свакој таквој организацији, ма да врши и приватне функције, пасивна способност повреде части, без обзира на то, да ли је правно лице или не (гл. Брертапи [0с. св, стр. 8358).

Има важних разлога, да опустимо захтев својства правних лица, ако ћемо добро и цељисходно нормисати способност повреде части колективних лица. Својство „правног лица“ имају на име и таква колективна лица, која логички уопште не могу имати личне части, н. пр. задужбине, стечајне масе и т. д., јер су неживи створови, који не осећају ни части, нити што друго. Живановић (О увр. и клевети, стр. 21) у цолемици са Обзћаизеп-ом пориче наше мишљење и каже: „Довољно је вршити извесне социалве функције, да би се прибавиле неке од ових вредности, које сачињавају част“. Какве социалне функције врше н. пр. задужбине или стечајне масер Саме