Policija

2 098

цајем. Ово значи да је чатава институција адмистративног судства постала независна од краљеве личности, Исто је важно и за редовну судску функцију, пошто је и њу у задњем степену вршио Велики Савет.

Разумљиво је да се овака организ ација административног судства није могла слржати у Француској након утврђивања апсолутне монархије, што се догодило већ почетком ХУП. столађа, Тежња је била апсолутне монархије одмах у њеном почетку да дотадањи систем независног административног судства замени таквим системом. по коме би то судство било према њој у што зависнијем положају. Реформа у овом смислу извршена је пре свега у погледу врховног административног суда. Решавање административних спорова у задњем степеву пренесено је у највећем делу са Великог Савета на Краљев Савет, чији су чланови били потпуно зависни од краља. Тако је Велики Савет већ почетком ХМН. столећа остао готово без икакве надлежности, а што је и на даље задржао био назив сувереног суда то је долазило одатле што државна каса није у стању да његовим члановима исплати вредност њихових положаја. Потпуно пак пренашање врховне административно“ судске функције са Великог Савета на Краљев Савет догодило се за време Луја ХИП, а под утицајем "Ришељеових апсолутистичких и централистичких идеја. Врховну гдминистративносудску функцију није више вршио независан суд, као што је то био случај раније, већ једно тело потпуно зависно од краљеве личности. Од многобројних краљевих наредаба које су одређивале организацију и надлежност Краљевог Савета као врховног административног суда, нарочито је важна наредба од 18. јануара 1630. Она набраја предмете који спадају у надлежност Краљевог Савета и врши њихову поделу између разних његових одељења.

Остало је још да се спроведе иста реформа и у погледу нижих административних судова, наиме да се и решавање администратевних спорова у нижем степену одузме независним судијама и пренесе на људе зависне од краљеве личности. Ово је апсолутна монархија постигла на тај начин што је постепено атрибуције нижих административних судова пренашала на краљеве интенданте, и то било укидајући положаје нижих административних судија плаћајући власницима тих