Policija
— 388 —
нистративних судова у главном су задржати принципи закона од 7. септембра 1790. Наиме у првом степену административне спорове решавали су административна тела Кантона, а у другом централна департманска административна тела. Чланови тих тела долазили су такођер на своје положаје путем избора. Што се тиче функције врховног административног суда, она је тим уставом била поверена министрима и директоријуму. Министри, који су постали прави административни шефови, вршили су функцију врховном административног Суда сваки за себе у свом ресору, само што су њихове административно-судске пресуде постајале дефинитивне тек после изричите потврде од стране директоријума. Но директоријум је осим тога могао и директно и от: 550 теафо да ништи акта нижих административних власти.
Ова организација административног судства, која више · мије доживела никаквих промена све до године УШ, јасно нам показује колико су у револуционарно доба административни спорови сматрани зависним од саме администрације. Пре свега за време читаве те периоде функцију врховног административног суда вршила је централна административна власт. Што се тиче решавања административних спорова у нижем степену, оно је било поверено административним органима нижих административних јединица (кантона, дистрикта, департмана). То значи да је конфузија између административне и административно-судске функције трајала за време читаве те периоде, и то не само када је било у питању решавање административних спорова у задњем, већ и онда када је било у питању њихово решавање у нижим степенима. Исти су људи вршили и функцију активног администратора и функцију административног судије. Могло би се једино помислити да су чланови нижих административних судова (који су били уједно и нижи органи активне администрације) били _ независни од централне административне власти, пошто су "они на своје положаје долазили путем избора. Тако међутим није било, јер је централна власт имала право да изабране администраторе у свако доба лиши њиховог положаја. Но и да није било ове зависности ситуација не би била у многоме измењена, а то зато што је централна административна власт могла но вољи да ништи одлуке бираних административних и