Policija

887 —

партманима, новим територијегма методички обележеним на остатцима старе Француске“. (ор. си. стр. 151.). —

Уставотворна скупштина вије затим хтела да за решазвање административних спорова организује административне судове, премда јој је ту солуцију био предложио њен одбор жоме је била поверена припрема судске организације. По предлогу тога одбора имао је да се установи по један административни суд у сваком департману, који би био састављен од пет бираних судија. Разлог непримања овог предлога од стране скупштине треба свакако тражити у речима посланика Ретопз-а који је, критикујући одборски предлог, рекао : „Предлаже вам се установљавање осамдесет и три „суда за помоћ“ (сошт5 де5 агдез). То значи прекрилити Француску судијама, то значи преоптеретити народ трошковима и још га мучити и питањима надлежности“.

Тако је уставотворној скупштини остала још само једна „ солуција: да решавање административних спорова остави самој администрацији. Ту је солуцију она и прихватила и применила је већ законом од 7. септембра 1790. Тај је закон решавање административних спорова повгрио директоријима дистрикта и департмена, чији су чланови долазили на свој положај путем избора. Ти директорији били су у исто време и сргани активне администрацаје. Функцију пак врховног административног суда вршио је по томе закону краљ у «своме Савету, који је био састављен од свих његових министара. Закон од 27. зприла—25. маја 1791. тај је Савет добио име Државни Савет (Сопзеџ фФЕтаћ). Тако врховни административни суд није био ништа друго до министарски савет под краљевим председништвом. Падом монархије нестало је овог Државног Савета, а на његово место административне спорове у задњем степену решавао је привремени извршни Савет (Сопзен ехебсииј рготћеотте). Када је године |. нестало и овог привременог извршног Савета, за решавање админи'стративних спорова у задњем степену постали су надлежни Жонвентови одбори. За себе је Конвент задржао решавање по жалбама против аката оних његових чланова, које је он слао у департмане са специјалним мисијама. —

Уставом од године ЈИ. организација административног жудства није се много изменила. Што се тиче нижих адми-

ј,