Policija

~ 583 —

те — што је најжалосније — посејао у младе душе клице наравствене подивљалости. Но уједно треба утврдити, да је у савременој Русији занемареност омладине добила изванредне димензије. Природно је, да морамо уважавати пространство руске земље и огроман број њенога становништва. Споменимо још и то, да је светскоме рату следио још и грађански рат са свима својим грозотама и безбројним жртвама. Тим чиниоцима се је придружио цео низ узрока, који су значајни баш за Русију у доба последње револуције. Споменимо само материјално пропадање пре економски моћних друштвених разреда, — рускога племства, као и руских интелектуалаца, занатлијства и уопште оних слојева, које обично означујемо изразом „средњи сталеж“ (Мшејбапд). Но и шири слојеви становништва (нарочито у првим годинама такозванога војничкога комунизма и грозне глади крај Волге и на Криму) беху материјално скоро потпуно уништени. То се односи и на радно људство.

Сељачка деца су 1921 и 1922 г. у великим групама премештена из покрајина, које су нарочито трпиле глад, у јужне покрајине. Хиљаде њих је изгубило породицу те постадоше просјаци. Тако је још више нарастао већ и онако огроман број занемарене омладине.

Као даљи узрок пораста дечје беде, да споменем расуло породице услед нових услова живота, који нису убрзавали трајне брачне везе, те делимице с обзиром на корениту промену норми брачнога и породичнога права. Наведену чињеницу су напросто признали чланови владајуће странке на конуресу централнога ексекутиввога одбора Савеза социалистичких совјетских република у октобру 1925 г.

Народни комесар за унутрашње послове Белобородов је рекао, да се омладинска занемареност даје растумачити бар делимице тиме, што су брачне и породичне везе под упливом совјетскога законодавства постале мање трајне и мање сталне, него што су биле отпре. На истој су скупштини ту жалосну чињеницу нарочито наглашавали женски делегати конгреса.

У познатој књизи Троцкога „Вопроси бита“ („Питања свакодневнога живота“) саопштена је била анкета 0 томе, да ли је револуција проузроковала промене у породичноме животу радника и како је утицала на њихове назоре о поро-