Policija

— 491 —

било или није било адвоката, и да су административне пресуде задржале форму владиних декрета.

Ово привремено стање није трајало ни пуне две године, пошто је реорганизација Држјвног Савета спроведена законом од 24. маја 1872. Приликом претреса који је предходио доношењу овог закона у скупштини се појавила озбиљна идеја о укидању административног судства, и то зато што се сматрало да проширавање децентрализације (што је било. остварено законом о департманима од 10. августа 1871.) има да умањи улогу тога судства. Идеја свакако погрешна, јер. док је централизовано законодавство, не може бити децентрализован надзор над административном законитости. „Јединство јудикатуре — каже Е. Гајеттете, — осигуравајући јединство законодавства, јесте потребан услов за једнакост пред законом. Зато, што су више локалне власти ослобођене вишег административног надзора, тим више оне треба да су подвргнуте судској контроли, како атрибуције локалиих власти и права појединаца не би били остављени на вољу контрадикторних јудикатура“ (ор. с!. стр. 234), — Зато скупштина није ни прихватила идеју о укидању административног судства, а то се види по томе што је она изгласала закон о. Државном Савету.

Закон о Државном Савету од 1872. јесте у истини комбинација одредаба закона од 1845. од 1849. и од 1852. Пре свега, што је свакако најважније, законом од 1872. напуштен. је дефинитивно систем „придржаног правосуђа“ (/и50се гефепие), по коме формално пресуде по административним споровима доноси шеф државе а не Државни Савет, и прихваћен је систем „делегираног правосуђа“ (јиз5шсе ае!бриве),. по коме те пресуде доноси Државни Савет сам, на основу свог ауторитета. Према томе, идеју о замени система „придржаног правосуђа“ са системом „делегираног правосуђа“ законодавац од 1872. узео је из закона од 1849. Он је из. тога закона узео такође и систем именовања државних саветника; наиме, унео је у закон одредбу по којој државне саветнике бира скупштина. Само што овај систем именовања саветника није био дуго времена примењен. Када је скупштина 25. фебруара 1875. изгласала уставни закон о организацији јавних власти, ова је у том закону прописала да ћеу