Policija

— 486 —

формалне, пресуде није доносио Државни Савет, већ шед» државе (дакле шеф административне власти) на основу ње-

говог предлога. Разлог негодовању против Државног Савета.

као административног суда за време ресторације треба тражити јоши у томе, што је он као врховни административни: суд био суделовао код примене закона о добрима емиграната и о продаји народних домена, и што је он ту улогу продужио и за време ресторације, штитећи принцип неповредности националних продаја, и то како против негдашњих

саветници, одмах по успостављању краљевства, стављени у потпуно зависан положај према министрима, који су опет постали одговорни пред парламентом. Све је чињено да се.

били редовни саветници, дао титулу доживотног државног саветника (б, Е, Гајетпеге, ор. ст. стр. 195.). Морамо још споменути да је за време ресторације улога Државног Савета као административног суда била још и сужена тиме, што је краљу било дозвољено да пренесе на министарски савет (т. 3. сопзен феп ћашћ) решавање свих административних спорова од општег интереса, Пошто је појам општег интереса. растегљив, то је ово пренашање Потпуно зависно од краљеве воље.

Све су то разлози који су наводили политичаре, па рекли смо — и правнике, да траже укидање Државног Савета као адмистративног суда. До тога ипак није дошло и идеја о укидању Државног Савета била је на крају замењена идејом о његовој реформи. Влада је спремала ту реформу

ме иако вас ал о о.