Policija

1 #90

већ крајем трећег деценија Х]Х. столећа, али је у том наишла револуција 1830. која реформу истина није спречила, гли ју · је бар за неко време одгодила. Уставна повеља од 1830. није садржавала никакву одредбу о Државном Савету као гдмистративном суду, као што је то био случај и са повељом од 1814. Али је зато био одмах састављен један одбор са задатком да спреми закон о Државном Савету. До тога закона дошло се тек петнаест година касније. Но реформа Државног Савета реализована је ипак раније и то путем краљевих наредаба, које је онда закон од 1845. само, санкционисао. Наредбама од 2. фебруара и 12. марта 1831. реализоване су најхитније реформе, како би отпали бар најглавнији приговори против Државног Савета. Пре свега општа седница, у којој је Државни Савет решавао административне спорове, имала је у будуће да буде јавна. Затим је код Државног Савета креирано државно заступништво (тате рибћс) чији је орган имао да суделује и да закључује на свакој расправи. Даље, да би се убрзало отправљање послова, напред споменути одбор за спорове био је замењен двема секцијама од по пет саветника. Оне су обављале само припремни поступак, док је спорове имала и на даље да решава општа седница. Али је зато састав опште седнице био измењен и то у смислу приговора из доба Ресторације. Ванредни саветници, дакле чланови Државног Савета који су билиу исто време и органи активне администрације, нису више улазили у састав опште седнице када је она вршила функцију административног суда. Тако је избегнут приговор о бркању улоге странке са улогом судије. Иза ових наредаба следила је наредба од 18. саптембра 1839. која стварно репродукује одредбе двеју наредаба од 1831, а садржи само мали број нових одредаба о решавању административних спорова. Међу овима налази се одредба по којој су дотадање две секције за инструкцију замењене једном, као и одредба по којој општа седница мора у будуће решавати у ненарном броју с тим да се,'у случају да је број присутних саветника паран, додаје општој седници најстарији секретар (тате де; тедивтез). Реализација ових најхитнијих реформи Државног Савета објашњава зашто се, одмах првих година јулске владе, изгубио непријатељски став против институције администра-