Policija

— 580 —

вик надлежне секције, било подпредседник Државног Савета. Према томе подела административно-судске функције у Државном Савету између опште седнице и секција односно подсекција била је по закону од 1910. ова: Општа седница за спорове остала је редовни орган за решавање административних спорова, што значи да је она решавала све административне спорове који су долазили пред Државни Савет, а који нису изричитим законским прописом стављени у надле-. жност, било прве секције за спорове, било специјалне секције за спорове, односно њених подсекција. Општа седница решавала је те спорове на основу извештаја прве секције и њених. подсекција. Прва секција за спорове постала је надлежна да сама решава један део лимитативно набројаних спорова (које је дотле решавала општа седница) и то на основу извештаја својих подсекција (изузевши спорове око пензија које је она решавала на основу извештаја једног свог члана), Специјална. пак секција и њене подсекције постале су надлежне да саме решавају све спорове око избора и непосредних пореза.

| Ова реформа у примени дала је у почетку добре резултате, али се убрзо затим старо зло поново појавило. Нарочито за време рата, када је услед регулисања ратних последица број административних спорова нагло растао. На дан 15. августа 1917. заостатак у Државном Савету износио 7.125 предмета, а постојало је озбиљна опасност да се стање у том погледу још погорша. То је проузроковало пажњу да се број административно-судских формација у Државном Савету још повећа и да се тиме децентрализација административносудске функције у Савету појача. У том циљу министар. правде Ма поднео је 12. септембра 1918. скупштини један законски предлог, кога је касније обновио 23. децембра 1919. По томе предлогу свака секција за спорове имала је да се подели ва по пет подсекција (место на по три како је то било по закону од 1910). Затим право суђења имали су да добију не само подсекције специјалне секције за спорове, већ и подсекције прве секције за спорове, а које то право по закону од 1910. нису имале. Тако се по том законском предлогу број судских формација имало да повећа од шест, колико. их је било по закону од 1910. (општа седница, две секције и три подсекције специјалне секције, на тринаест (општа