Policija

— 579 —

спорове“ (зеспоп зрестаје ди сотеппеих), па је затим и њу поделид на три подсекције. Тако је на место четири било у будуће шест подсекција. Прва секција за спорове била је састављена од председника и девет редовних саветника, а «специјална секција за спорове од председника и дванаест редовних саветника, узетих из административних секција чији жу ови чланови остајали и надаље. Подела пак административно судске надлежности између опште седнице за спорове и секције за спорове односно њихових подсекција била је извршена овако: У смислу закона прва секција за спорове имала је у будуће да решава сама спорове који накнадно буду одређени једном специјалном уредбом. То је учинила уредба од 31. маја 1910. Тиме је била одтерећена општа седница за спорове, пошто је један део њене судске надлежности пренесем на прву секцију за спорове. Што се тиче подсекција ове секције за спорове, оне су постале надлежне за инструкци у, како оних предмета који су спадали у надлежност њихове секције, тако и оних који су спадали у надлежност опште седнице за спорове. Оне нису добиле власт да саме решавају административне спорове. Спецајална пак «секција за спорове и њене подсекције постале су надлежне да решавају све спорове око избора и непосредних пореза жоји су долазили пред Државни Савет. Ово значи да су подсекције специјалне секције за спорове, за разлику од подсекција прве секције за спорове, добиле власт да самостално доносе пресуде као и сама специјална секција. Према томе реформом од 1910. општа седнаца за спорове (састављена од свих чанова прве секције за спорове и од по два редовна саветника сваке административне секције, а под председништвом подпредседника Државног Савета) одтерећена је на тај тачин што је један деоњених судских послова пренесен на прву секцију за спорове. Што се тиче спорова око избора и непосредних псреза, они ни пре тога нису спадали у надлежност опште седнице. Но како су се пред секцијом, специјалном секцијом и њеним подсекцијама, могле појавити врло делижатне ствари за решавање, то је закон од 1910. прописао да же свака ствар мора уступити општој седници за спорове на решавање, ако то тражи било владин комесар, било један саветник надлежне секције односно подсекције, било председ1 »